Aritmetika za prvi osnovne…

Milenijumska „buba“

Ispod kog kamena je izmilela milenijumska buba? Krajem prošlog veka (kako to daleko zvuči!) kod nas je internet bio još u povoju. Masovno je korišćen dajlap (dialup), dok se ADSL pojavio 2005. godine; u Pošti su se uplaćivali sati koji bi brzo bili potrošeni. Vršnjaci milenijumske bube imaju sada 26 godina i sigurno s čuđenjem slušaju naše priče o tom izazovu jer su u međuvremenu stratezi IT industrije ogromnim koracima doveli čovečanstvo do kosmosa koji se zove internet. Dejan Milanović, moj kolega iz profesorskih dana, još devedesetih godina je govorio: „Internet će sve progutati”. Volim povremeno da posetim kako u Srbiji ima pametnih ljudi. Sada je to čudovište, bez koga je nezamislivo poslovanje, komunikacija, ratovanje, postalo najopasnije mesto na Zemljinoj kugli.  Umesto da mi vladamo njime, on vlada nama.

Internet istorija beleži i mnoge opasnosti; seća li se neko virusa „Mikelanđelo“, „Melisse“ ili „Zevsa“? Sve ih je popularnošću nadmašila milenijumska buba jer su za nju znali i njome su se bavili i oni koji nemaju kompjuter, pa ni pojma o njemu ili internetu. Besomučno su vođene nesuvisle rasprave koje su započinjale i završavale se dilemom – kada započinje novi milenijum, odnosno, kada treba da očekujemo napad te čuvene bube.

Uzalud su učiteljice ponavljale lekciju iz aritmetike za najmlađe razred osnovne škole; rasprava bi buknula u svakom susretu i u svakoj prilici. Nekim teoretičarima zavere morali smo zaista da ređamo kuglice na računaljki ili zrnca pasulja kako bismo im pokazali kada počinje nova desetica.

Kada je konačno utihnula i ta rasprava zaključkom da novi milenijum počinje prve sekunde prvog januara 2001. godine, krenula je druga, malo zamagljenija – i ozbiljnija. Informatičari su se zabrinuli usled pojave koja je dobila zvaničnu oznaku Y2K –  „Year 2000”. Ona je kombinacija slova Y (year – godina), broja 2 i slova K. Ono se u Međunarodnom sistemu jedinica SI koristi kao prefiks za kilo (1000) pa stoga 2K označava 2000. Tako je označena globalna informatička greška. Stariji programi beležili su samo dve cifre (npr. 99 za 1999. godinu) pa je postojala opasnost da prelaskom na dvehiljaditu godinu računari to pogrešno protumače („pomisle”) i ubeleže je kao 1900. godinu. To bi svakako dovelo do kolapsa sistema, posebno onih bankarskih, knjigovodstvenih, poslovnih i bezbednosnih (elektrane, nadzor saobraćaja, vojska, policija, itd). Odakle problem? Prvi masovniji kompjuteri (pentijumi) imali su za današnje pojmove mizernu memoriju. Ona je bila skupa i veoma ograničena. U današnjim mobilnim telefonima imate kapacitet za stotine takvih diskova. Zato se štedelo gde god se moglo pa su se i kodovi godina upisivali sa dve cifre.

Tresla se gora… 

Šta se dogodilo u 00.00 sati prvog januara 2001. godine? Najveća vest je da se ništa nije dogodilo! No, to nije došlo samo od sebe. Bogovi IT uložili su milione (a vojska i milijarde) dolara da ažuriraju softvere i da ih potom provere – pre nego što bude kasno. U toj noći dolazilo je do grešaka koje su bile uobičajene i dogodile bi se nezavisno od „bube”. Neke baze su ispisivale godine kao 1900 ili 19100. Bilo je lažnih uzbuna u nuklearnim elektranama. Vojska je na svoj način to rešila. U to vreme bilo je malo sistema koji su zavisili od kompjutera, ali oni su bili apokaliptične moći. Zato je sve pregledano više puta, a tokom te noći pored redovnih dežurstava bilo je i vanrednih. Pentagon je potrošio preko tri milijarde dolara da bi bio siguran kako ni jedna raketa neće poleteti zbog programske greške. Milenijumska buba batrgala se još neko vreme jer je trebalo ažurirati učitavanje prestupnih godina, no to je već bila stvar s kojom je lakše išlo.

Ovaj fenomen stvorio je i junake masovne kulture, pa se svet i našalio na račun ozbiljnog problema. Jedan vlasnik Folksvagenove „bube” nazvao je svoj automobil tim imenom, aludirajući na njenu dugorajnost i izdržljivost. Interesantno je da su neki „Hondini” modeli u svojim bord kompjuterima očitavali istu grešku, ali prilikom prelaza u 2022. godinu. Negde u sistemu ostala je mladunče „bube” koje je ovu godinu beležilo kao 2002. Taj koji je smislio kompjuter sigurno je znao da uz njega nikada neće biti dosadno…

U sledećem nastavku: „Alan Smiti”

Tekstove objavljujemo utorkom.

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.