U mnogim domovima Braničevskog okruga Badnje veče i danas se dočekuje onako kako su to činile naše bake i prabake – skromno, posno i sa dubokim poštovanjem prema običajima koji su se prenosili s kolena na koleno. Iako se vremena menjaju, duh Badnje večeri u ovom kraju ostao je snažno vezan za porodicu, ognjište i simboliku svakog detalja na trpezi.
Jedan od najlepših i najdirljivijih običaja vezan je upravo za mešenje hleba i kolača. Pored božićnog kolača koji se čuva za Božić, u mnogim kućama u Braničevskom kraju mesili su se i manji kolači za Badnje veče. Oni nisu bili namenjeni raskoši, već simbolici – ukrašavani su delićima testa u obliku sunca, meseca, krsta, klasja, ptica ili kruga. Sunce je predstavljalo život i toplinu, mesec smenu dana i noći, a klas plodnost i blagostanje. Verovalo se da takvi kolači donose zdravlje, mir i rodnu godinu.
Badnjevečernja trpeza je, po pravilu, posna i skromna, ali bogata značenjem. Na stolu se obavezno nalaze posni hleb ili pogača, kuvano žito, riba – najčešće šaran, pasulj, kiseli kupus ili salata, med, suvo voće, orasi i beli luk. Svako od ovih jela ima svoju simboliku: žito podseća na život i večnost, riba na hrišćanstvo i post, med na slogu i slatkoću života, dok beli luk simbolizuje zaštitu doma i ukućana.
Posebnu atmosferu Badnje večeri daje i slama ispod stola, koja podseća na pećinu u kojoj je Hristos rođen. U mnogim kućama deca su imala običaj da pijuču, simbolično prizivajući radost, zdravlje i novi početak. Večera se odvijala u miru, bez svađe i žurbe, a verovalo se da ono kako se provede Badnje veče nagoveštava kakva će biti čitava godina.
U Braničevskom kraju Badnje veče nikada nije bilo pitanje bogatstva trpeze, već zajedništva, tišine i poštovanja tradicije. Upravo ti običaji, sačuvani u sećanjima i porodičnim pričama, danas predstavljaju dragoceno kulturno nasleđe koje i dalje okuplja generacije oko istog stola – u iščekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića.
