Kaster

BITKA KOD LITL BIGHORNA

ČAS ISTORIJE
Stari Čiroki podučava svog unuka životnoj mudrosti:
„U srcu svakog čoveka se bore dva vuka.
Jedan je Ljubav, a drugi Mržnja.“
„Koji će od njih pobediti?“
„Onaj koga više hraniš!“

 

Jesenja idila na Čačalici… Kad se deca igraju rata i podele u dve ekipe, dve „zaraćene strane“, najčešće su te podele na kauboje i Indijance. Ko nije učestvovao u ovakvim „bitkama“, verovatno nikad nije ni bio mali.

Prave bitke između „crvenokožaca“ i „bledolikih“ nisu bile tako simpatične… Kada je otkriveno zlato u Crnim Brdima u Južnoj Dakoti, koje su za Indijance predstavljale „Sveti centar sveta“, to je bio siguran znak da će doći do kraja krhkog primirja. Kopači zlata su nagrnuli sa svih strana. Mnogi su glavom platili svoju pohlepu, jer je ta teritorija, po ranijem dogovoru sa vladom SAD, zauvek trebala da pripadne Indijancima.

U leto 1876. krenula su 4 konjička puka da obezbede sigurnost belih naseljenika, i otmu od starosedelaca Crna Brda. Jedan od njih, 7. konjički puk, je ubrzanim maršom otišao daleko ispred ostalih. To je bila posledica neobuzdanosti njegovog komadanta, generala Džordža Armstronga Kastera.

Iako je vojnu akademiju Vest Point završio kao najgori u klasi, u Američkom građanskom ratu je od mlađeg poručnika napredovao do čina brigadnog generala. Istakao se u brojnim bitkama svojom ličnom hrabrošću i svojim jurišima konjice stekao veliku slavu.

Posle rata se već „istakao“ kao ubica Indijanaca. U napadu kod reke Vašita, njegovi vojnici nisu nikog poštedeli. Za takav genocid, slabo je opravdanje da su indijanske žene i deca, naoružani lukom i strelom, skoro jednako opasan protivnik kao i odrasli ratnici.

Ovaj pohod je zamislio kao početak kampanje za kandidaturu za predsednika SAD.

Željan slave i bolesno ambiciozan, oglušio se o naređenja pretpostavljenog da sačeka ostala 3 puka. Nije poslušao ni svoje izviđače, koji su ga izvestili da je pred njim ogroman broj Indijanaca. Na njegovu žalost, skauti su bili u pravu.

Napad „bledolikih“ na sveta Crna Brda ujedinio je plemena Sijuksa, Čejena i Arapaho, koje su predvodili dvojica hrabrih poglavica – Bik Koji Sedi i Ludi Konj.

Okupljen je najveći broj Indijanaca u istoriji. Čitav gradić od 15 000 ljudi, među kojima je bilo oko 2 000 ratnika, nikao je u državi Montana, blizu reke Litl Bighorn (Mala Divokoza, a ne Mali Veliki Rog, kako se često pogrešno prevodi).

General Kaster 25. juna 1876. godine, nečekajući ostatak svoje vojske, u želji da svu slavu prigrabi za sebe, iz tri pravca pokušava da opkoli neprijatelja. Potpuno potcenivši brojnost Indijanaca i sa očajnom strategijom, 7. konjički puk nije imao nikakve šanse u ovoj bici. Kolona koja je trebalo sa boka da napadne, brzo je shvatila svoju brojčanu slabost i povukla se. Glavnina od oko 225 vojnika, sa generalom Kasterom na čelu, je ostala usamljena i ubrzo su svi do jednog izginuli, ukljčujući i samog komadanta.

 

Romantizovana priča o „poslednjem uporištu“ (The Last Stand) generala Kastera je pokušaj američkih medija da malo popravi sliku o ovom teškom porazu, i prikaže svoje vojnike kako su se skupili na vrhu jednog brda i tu hrabro pružali otpor do poslednjeg. Istina je da su svi bežali u panici i rasulu, i tako bili pobijeni.

Ova pobeda je jedan od poslednjih trzaja otpora severnoameričkih Indijanaca osvajačkim namerama belaca. Jedinstvo različith plemena nije dugo trajalo, a tragedija kod Litl Bighorna je samo naterala vladu SAD da se još okrutnije i sa jačom silom obračuna sa „divljacima“.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)