BITKA KOD NIKOPOLJA

 

Srpski oklokpnici ruše katoličku trulu koaliciju

 

Prošle srede smo pričali o nedisciplini i oholosti francuskih vitezova u Bici kod Azenkura, gde su, uprkos svojoj nadmoći, pretrpeli težak poraz. Nekako se logično na to nadovezuje Bitka kod Nikopolja, bugarskog grada na obali Dunava, septembra 1496. godine, iako se odigrala 80 godina kasnije.

Bugarska i Srbija su pale pod tursku vlast, pa je mađarski kralj Žigmund logično shvatio da je on sledeći na putu širenja islama. Kao katolik, uz podršku pape, mogao je da računa na veliku pomoć skoro cele hrišćanske Evrope. Bilo je u toj šarenolikoj krstaškoj vojsci, pored Mađara i vojske iz Svetog Rimskog carstva, Francuske, Vlaške, Poljske, Transilvanije, Engleske, Škotske, Švajcarske, Aragona, Bohemije, Venecije, Đenove, vitezova Jovanovaca, raznoraznih probisveta i krstaša u pokušaju da iskupe svoje grešne duše. Nominalno je glavni komadant bio mađarski kralj Žigmund, ali su mnogi u ovoj vojsci do juče ratovali između sebe, tako da nije bilo nikakvog jedinstva, zajedničke taktike i poretka. Hrišćani su pošli u bitku sa namerom da svako ratuje onako kako misli da je to najbolje. A naročito francuski vitezovi nisu imali nameru da im bilo ko komanduje, pa da pribavi za sebe slavu za pobedu nad neznabošcima.

Sa druge strane je bila malobrojnija i mnogo slabije opremljena i oklopljena turska vojska na čijem čelu je stajao sultan Bajazit I Munjeviti, Alahova senka na zemlji, sin Muratov i unuk Orhanov, koji je strogo kažnjavao i najmanju neposlušnost. Njemu uz rame je bio i najodaniji vazal – srpski knez (potonji despot) Stefan Lazarević sa odredom oklopne srpske konjice. Jedini hrišćani koji su ratovali na strani Osmanlija.

Ovde se vidi Stefanova državnička mudrost kad je stao uz bok čoveka koji mu je na Kosovu ubio oca, kneza Lazara, i u svoj harem odveo sestru Oliveru. Stefanu su intresi Srbije i njenog napaćenog naroda bili iznad ličnih interesa, a svojim mudrim predviđanjem, shvatio je da će nesložna hršćanska koalicija pretrpeti poraz, i da će onda prve na udaru turske odmazde biti srpske zemlje. Zbog toga, i zbog mnogih drugih kvaliteta i državničkih uspeha, pisac ovih redova smatra despota Stefana Lazarevića najsposobnijim srpskim vladarom među oštrom konkurencijom u našoj bogatoj istoriji.

Bitka počinje tako što Bajazit mudro u napad šalje akindžije – laku i brzu konjicu, koja ispaljuje nekoliko plotuna strela i brzo se povlače. Francuzi su se odmah upecali na ovaj mamac i, neslušajući Žigmundovo naređenje da se sačeka da se cela vojska prikupi, kreću u moćni juriš. Novo Bajazitovo lukavstvo se ogleda u tome da im je u prvim redovima poturio azape – najgore vojnike u svojoj vojsci, koje su francuski oklopnici lako pregazili. Misleći da su već dobili bitku, Francuzi gone „poraženog neprijatelja“ uzbrdo i tu ih čeka neprijatno iznenađenje. Iza naoštrenih prepreka za konje, turski strelci odapinju na hiljade strela. Vitezovi jesu bili u oklopima, ali je većina konja stradala, pa su već umorni od silnog gvožđa na sebi, morali da nastave borbu peške. Tada ih opkoljavaju spahije – turska dobro obučena konjica.

I kad su Francuzi bili pred porazom, u bitku stiže i kralj Žigmund sa svojim Mađarima i ostatkom hrišćanske vojske. Nastaje opšti haos. Bajazit uvodi u bitku svoje najbolje trupe – janičare! Ali poslednji adut još uvek drži u rukavu.

Kad je izgledalo da će se Žigmund probiti do opkoljenih i zaglavljenih Francuza, iz obližnje šume, izleće nekoliko hiljada srpskih oklopnika, do tada odlično skrivenih, na opšte iznenađenje hrišćanske koalicije. Srbi direktno jurišaju na Žigmundov steg (zastavu). U tom silnom naletu, zastava pada, što u srednjevekovnom ratovanju znači da je kralj poginuo i unosi paniku u redove njegove vojske. U stvari, Žigmund je jedva preživeo i napustio bojište. U hrišćanskoj vojsci nastaje opšte rasulo, neki su uspeli da spasu živu glavu, ali većina nije bila te sreće.

Posle ove velike turske pobede, Bajazitovi apetiti su porasli, gledao je i ka Konstantinopolju i ka Beču, ali ga je u tim planovima omela mongolska opasnost u Maloj Aziji i Džingis kanov potomak Tamerlan.

Srbija doživljava veliki ekonomski procvat, Stefan Lazarević koristi svoju ključnu ulogu u ovoj pobedi da ojača svoju državu i donese period relativnog mira i blagostanja svom narodu.

 

Foto: wikipedia