BITKA ZA BRITANIJU

„Nikada toliko puno ljudi nije dugovalo toliko mnogo tako maloj grupi ljudi“

 – Vinston Čerčil

Većina klinaca na pitanje „Šta ćeš biti kad porasteš?“ odgovara „Pilot!“. Tu i tamo bi neki poželeo da bude kapetan od belu lađu ali takvi su u manjini. Onda im mi, stariji ljudi, održimo predavanje kako nije uvek lako biti pilot, ali da su piloti spasili Veliku Britaniju u najtežem trenutku njene istorije.

U leto 1940. godine, Nemačka je taktikom „Munjevitog rata“ pregazila Francusku. Kako su SSSR i SAD još uvek bili neutralni, Velika Britanija je ostala sama u borbi protiv nacista koji su u tom trenutku bili na vrhuncu. Posle velikih pobeda, Hitler je ponudio primirje Čerčilu što je ovaj odbio iako je bio u vrlo nezavidnoj situaciji. Nemačka vojna sila je u tom trenutku bila u velikoj prednosti u odnosu na Britance u svim rodovima osim u mornarici. Planirana operacija „Morski lav“, odnosno invazija Velike Britanije bila je moguća samo ako bi britanska avijacija bila potpuno neutralisana.

Nadmeni komadant nemačkih vazdušnih snaga, Herman Gering je procenio da će biti potrebno četiri dana da porazi RAF (Royal Air Force, Kraljevske vazduhoplovne snage). Iako su imali skoro tri puta brojnije vazduhoplovstvo, velika slabost Nemaca je bio upravo Gering, hvalisavi zavisnik od morfijuma. Kao pilot iz Prvog svetskog rata, imao je vrlo staromodna shvatanja korišćenja radara i radio veze. Potpuno je potcenio protivnika, što će mnogi njegovi piloti platiti glavom.

Nasuprot Geringu, na čelu RAF-a je bio Hju Dauding, vrlo sposobni oficir koji je izvukao maksimum iz svojih ljudi i sredstava u odbrani Britanije. Razvijen je vrlo efikasan sistem radara kojim su nemački bombarderi otkrivani još pre nego što bi stigli do Lamanša. Interesantno je da Nemci nisu shvatali da Britanci imaju ovu prednost i nisu znali čemu služe divovski metalni tornjevi koje su stalno preletali. Da su ih bombardovali, možda bi ishod ove bitke bio drugačiji. Ovako, veću su štetu činili samo kad bi promašili cilj i slučajno pogodili dalekovode za napajanje radarskih stanica.

Od jula 1940. do maja 1941. godine vodile su se ogorčene bitke iznad Britanije.

„Glavne zvezde“ ovih epskih dvoboja bili su lovci Meseršmit 109 i Spitfajer.

Kako su ova dva vazduhoplova po svim performansama bili skoro podjednaki, prevagu bi odnosila sposobnost pilota. Kako je danas moderna avijacija kompjuterizovana, verovatno se više nikada neće ponoviti ovakvi viteški dueli pilota lovaca. Dok su Meseršmiti bili pratnja bombarderima, Spitfajeri su, uz pomoć nešto sporijih Hjurikejna, postali simbol odbrane od nadmoćnijeg neprijatelja. Po mnogima, Spitfajer je najznačajniji avion u istoriji. U svakom slučaju je proizveden u najvećem broju (preko 20.000).

U početku su Nemci napadali isključivo vojne ciljeve. Uništavane su fabrike, luke i aerodromi ali po cenu velikih žrtava. Hitler je izričito naredio da se ne gađaju civilni ciljevi u Londonu. Međutim, u noći između 24. i 25. avgusta grupa nemačkih bombardera je greškom ispustila smrtonosni tovar nad Londonom. Britanci su na ovo odgovorili već sledeće noći napadom na Berlin. Taj napad je bio slab i više simboličan ali dovoljan da razbesni Hitlera koji je naredio neograničeno bombardovanje Londona.

Tako je jedna greška u navigaciji dovela do bespoštednog i obostranog uništavanja civilnih ciljeva koje će odneti na milione nevinih života.

Posle svakodnevnih borbi i velikih žrtava, britansko vazduhoplovstvo je bilo pred porazom. Uništavani su aerodromi i fabrike koje nisu mogle da proizvedu onoliko aviona koliko je uništeno. Smanjivao se broj iskusnih pilota, a mlade zamene su brzo ginule zbog kratke obuke. Britanci su bili skoro poraženi kada je Gering neshvatljivo promenio taktiku i od 7. septembra koncentrisao svoje snage na napade na London i druge gradove. Očekivao je da će uništavanjem civilnih ciljeva obeshrabriti Britance ali je postigao suprotni efekat. Kako su civilni ciljevi postali primarne mete, vojni su se konsolidovali, unapređena je i ubrzana proizvodnja prekopotrebnih lovaca i bitka je polako menjala tok. Britanski piloti koji bi uspeli da iskoče iz svojih oborenih aviona brzo bi se vraćali u svoje eskadrile, dok bi nemački padali u zarobljeništvo, što je bila još jedna velika prednost branilaca.

Na posletku, u proleće 1941. bilo je jasno da su se Britanci odbranili. Hitler je odlužio operaciju „Morski lav“ za kasnije. Planirao je da prvo osvoji Sovjetski Savez, pa da se onda vrati osvajanju Britanije. Svi znamo kako su se njegovi planovi završili…

Bitka za Britaniju je bila prvi veći neuspeh Nemaca. Iako su Britanci u bitku ušli brojčano slabiji, to su nadoknadili odličnom organizacijom radarskih sistema, PVO i lovačkih presretača. Hrabrost i veština pilota RAF-a u borbi sa nadmoćnijim neprijateljem je postala legendarna i označila početak kraja Hitlerovih suludih osvajanja.