glavna

BITKA ZA SINGAPUR

Čas istorije

Najteži poraz u britanskoj istoriji

 

Preterana samouverenost, potcenjivanje neprijatelja i zastarela taktika… Sve su to preduslovi za siguran poraz.

U prvoj polovini XX veka Velika Britanija je još uvek bila najveća kolonijalna sila na svetu, „Kraljvstvo u kome Sunce ne zalazi“, jer se na svakom meridijanu nalazila po neka teritorija pod njenom vlašću. Najjače britansko uporište u jugoistočnoj Aziji bila je velika luka Singapur. Kao ekonomski centar i raskrsnica puteva prema Australiji i Indiji, Singapur je morao biti simbol britanske moći, kako ekonomske i političke, tako i vojne.

Više decenija pre početka Drugog svetskog rata, Britanci su smatrali da je jedini pravac iz koga može da dođe napad na Singapur preko mora. Kopno u zaleđini grada je bilo obraslo neprohodnom prašumom, koja je nekada izgledala kao prirodna odbrana od eventualnog napada sa kopna. Zbog svoje važnosti, Singapur je postao, uz Gibraltar, najbranjenina britanska kolonija. Najveći topovi tog vremena bili su okrenuti ka pučini. Moćno naoružanje je učinilo ovaj grad „neosvojivom tvrđavom“. Ili su samo Britanci tako mislili…

Da bi se dodatno obezbedili od neprijateljske mornarice, Britanci u ovaj sektor šalju bojni brod Princ od Velsa i tešku krstaricu Repuls. Zbog zastarelog shvatanja mornaričkog rata, Britanci su potcenjivali opasnost napada iz vazduha na velike brodove, što su platili skupom cenom. Istovremeno sa napadom na Perl Harbor, Japanci su pokrenuli ofanzivu i u jugoistočnoj Aziji. 10. decembra 1941. godine oko 90 japanskih aviona je napalo ove brodove i potopilo ih, što je bio prvi takav slučaj u istoriji i što je pokazalo da će u budućnosti avioni imati veliku ulogu u pomorskom ratovanju. Japanske snage su se iskrcale na Malajsko poluostrvo. Između njih i Singapura stajalo je 600 kilometara neprohodne azijske džungle, pa Britanci još uvek nisu bili preterano zabrinuti.

Međutim, decenije kolonijalnog iskorišćavanja prirodnih bogatstava proredilo je džunglu, što je olakšalo japansko napredovanje. Britanci su smatrali da su tenkovi potpuno neupotrbljivi na takvom terenu, pa ne samo da ih nisu imali, već ni njihova slabo obučena pešadija nije bila adekvatno opremljena da se suprotstavi japanskim lakim tenkovima, posebno dizajniranim baš za borbu u prašumi. Pod komandom generala Jamašite, koji je dobio nadimak  Tigar sa Malaje, za samo 10 nedelja, Japanci ubijaju ili zarobljavaju oko 50.000 neprijateljskih vojnika i dolaze nadomak Singapura.

Ono što niko u Britanskoj komandi nije mogao ni da sanja, desilo se. Neprijatelj je kroz ogromnu i neprohodnu džunglu stigao do grada. Moćni topovi okrenuti ka pučini su uglavnom tako konstruisani da ne mogu da se okrenu na drugu stranu. Čak i oni koji to mogu su neupotrebljivi, jer su naoružani samo granatama namenjenim probijanju brodskih oklopa, koje nemaju veliki učinak protiv pešadije na kopnu.

U Singapuru je nastala panika. Ponestajalo je hrane, vode i municije i izgledalo je da su Britanci u bezizlaznoj situaciji. Kada su išli na pregovore sa generalom Jamašitom, nisu znali da su Japanci u još gorem položalu. U tom trenutku naspram 85.000 britanskih vojnika stajalo je oko 30.000 japanskih. Jamašita je znao da je neprijatelj tri puta brojniji, a da su im problemi sa snabdevanjem ratnim materijalom jednaki. Na pregovorima je blefirao da je u nadmoćnoj poziciji, i nije prihvatao nikakvu drugu opciju, sem predaje britanskih snaga u Singapuru. Trostruko slabiji Japanci, ni uz zaista visok moral ne bi imali velikih šansi u eventualnim uličnim borbama.

Nesvestan da Jamšitin napad na grad ne bi bio tako sigurno uspešan kao njegova prethodna kampanja u džunglama, britanski general Persival je naseo na blef japanskog komadanta i pristao na predaju 15. februara 1942. godine. Računajući i zarobljenike iz prethodna dva meseca borbi, ukupno je oko 130.000 hiljada britanskih vojnika palo u ropstvo, što je ubedljivo najteži poraz slavne kraljevske vojske u viševekovnoj istoriji. Mnogi od ovih zarobljenika neće dočekati oslobođenje, jer će u nehumanim uslovima graditi prugu između Tajlanda i Burme, poznatiju kao Prugu smrti čiji je najčuveniji simbol zloglasni most na reci Kvaj.

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)