Pravoslavni vernici Božić slave tri dana, a svaki od njih ima posebno značenje i svoje ime. Prvi dan je Božić, drugi dan – današnji – naziva se Božji dan ili Sabor Presvete Bogorodice, dok je treći dan Stevanjdan, praznik Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana.
Sabor Presvete Bogorodice praznuje se drugog dana Rođenja Gospoda Isusa Hrista i posvećen je Bogomajci, Majci Božjoj. Naziv „sabor“ potiče od običaja da se verni tog dana okupljaju kako bi zajednički proslavili Presvetu Bogorodicu. U crkvenoj tradiciji, drugim danom velikih praznika Crkva se seća onih ličnosti koje su imale ključnu ulogu u događaju koji se praznuje.
Prema narodnom običajnom kalendaru, tokom prva tri dana Božića kuća se ne čisti, a slama unesena na Badnje veče iznosi se tek na Stevanjdan uveče. Ovaj dan mnoge srpske porodice proslavljaju i kao krsnu slavu.
Na drugi dan Božića običaj je da se obilaze rodbina, prijatelji i komšije, primaju gosti i nastavlja praznična radost. Božićni praznici donose i opuštanje od svakodnevnih obaveza, pa se naglašava zajedništvo, gostoprimstvo i mir.
Praznovanje traje sve do Malog Božića, odnosno 14. januara, a svi dani u tom periodu su mrsni, bez obzira da li padaju u sredu ili petak. Post se ponovo uvodi uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, bez obzira na dan u sedmici.
I dalje traje i mirboženje, jedan od najlepših božićnih običaja, kada se ljudi pri susretu tradicionalno pozdravljaju rečima „Hristos se rodi – Vaistinu se rodi“, uz rukovanje i ljubljenje.
.
