CARICA TEODORA

Prostitutka koja je postala vizantijska carica

 

           Ne zna se tačna godina rođenja carice Teodore, ali se zna da je bila petnaestak godina mlađa od svog muža, cara Justinijana I. Poreklo joj je takođe obavijeno velom tajne, ali umetnici vole da kažu da je sa Kipra, rodnog mesta Afrodite, boginje ljubavi, jer je uspela da zavede sredovečnog Justinijana.

U svakom slučaju, u mladosti je pripadala najnižem staležu koji su činili cirkuski zabavljači, uličarke i oslobođeni robovi. Ti ljudi su bili toliko obespravljeni u Vizantiji početkom 6. veka n. e., da im je bio zabranjen i ulaz u crkvu. Tek su na samrti mogli da se krste i pričeste.

Teodora je bila poznata kao pantomimičarka i kurtizana (skupa prostitutka). Da bi se izbavila od bede, menjala je ljubavnike i polako napredovala na njihovim funkcijama, dok konačno nije zavela prestolonaslednika. I, kao u ljubanoj pesmi, budući car je bio spreman da svojoj ljubavi oprosti grešnu prošlost, ali se na put njihovoj sreći isprečio zakon koji je onemogućavao osobama iz senatorskog staleža da stupe u brak sa bivšim glumicama i robinjama, koje su zakonski bile definisane kao „žene bez časti“. Ali kakav bi to prestolonaslednik bio, kad ne bi mogao da ukine neki zakon!? Zaljubljeni par se venčao godinu dana pre nego što je 527. godine n. e. krunisan za cara i caricu.

Carigradska aristokratija je bila puna prezira prema svojoj novoj avgusti (carici, vasilisi). Poreklo i prošlost nisu mogli da se sakriju. Međutim, dvorske intrige nisu sprečile Teodoru da potpuno promeni svoj život. Pod uticajem monofizita (hrišćanske sekte u to vreme sukobljene sa pravoslavljem, po kojoj je u Hristu prisutna samo božanska, a ne i ljudska priroda), postaje veliki vernik i zaštitnik ove verske grupe. Osim toga postaje i najiskreniji savetnik svog muža, cara Justinijana. Iako nije ispunila svoju najveću dužnost, da rodi prestolonaslednika (rodila je ćerku, koja je ubrzo po rođenju umrla i, neračunajući sina i ćerku iz ranijeg „burnog“ života, više nije imala dece), caru se odužila tako što se za vreme ustanka u Carigradu jedina usprotivila bežanju iz grada. Car i njegovi generali su se postideli pred hrabrošću jedne žene, i promenili plan – napali su brojčano jače ustanike i pobedili ih. Od tada, Teodora je bila suvladar jednog od najslavnijih careva Vizantije.

Justinijan je bio poznat kao veliki osvajač i zakonodavac. U svojim zakonima je povećao prava žena (mogle su da poseduju i nasleđuju imovinu), što je sigurno učinio pod Teodorinim uticajem.

Da bi održala svoj položaj, Teodora je razvila čitavu mrežu doušnika, špijuna, batinaša i tajnih tamnica. Na najlukavije načine se rešavala svojih političkih protivnika.

Iako je u braku postala strogo moralna, bila je nemilosrdna u borbi sa eventualnim pretedentima na presto svog muža, ili bilo kim ko bi se suprotstavio njenoj volji. Teodora nije imala poverenja u ljude koji su imali ogromno bogatstvo, uticaj i slavu poput Jovana Kapadokijskog, ministra finansija i čuvenog aristokrate, te vojskovođa Velizara i Germana. Prvog je na prevaru isprovocirala da javno prizna da ima carske ambicije, drugog oženila svojom prijateljicom (poverljivim agentom), a trećem sprečila da mu se deca venčaju sa supružnicima sličnog društvenog statusa, kako ne bi mogli jednog dana da se nadmeću sa njenom porodicom oko trona.

Carica Teodora je preminula 28. juna 548. godine. O njoj su ostala zapisana protivurečna mišljenja. Za monofizite je bila veliki vernik i dobročinitelj, dok je za konzervativce bila neoprostivo ambiciozna, smela i nezavisna žena.

Šta je stvarno bila, procenite sami…