Očigledno je da svet nije baš onako običan, monoton i stereotipan kakvim ga zamišljamo. Načeli smo priču o čudima – čudnim pojavama, ljudima, događajima, pa hajde malo da se pozabavimo jednom posebnom vrstom ljudi – umetnicima. Njih, po pravilu, prati glas da su (pomalo) čudni, da imaju neobične navike i da se od drugih ljudi ne razlikuju samo po svom talentu, već i po osobenjaštvu. Priču smo počeli s piscima (Volterom, Balzakom, Bodlerom), pa da nastavimo. Naravno, za svakog čoveka treba imati razumevanja za to što je različit, pa i za njih. Recimo da bi to bilo ideal ljudskog roda – živeti različiti jedni pored drugih, pa dokle ko dogura…A ovi o kojima ćemo sada pisati dogurali su daleko.
-Krenimo s jednim od najzagonetnijih aktera svetske književne scene, Viljemom Šekspirom. Već njegovo prezime izaziva nedoumice jer je pisano (i tumačeno) na petnaestak različitih načina. Postoji preko hiljadu i po različitih studija o tome “ko je napisao Šekspirova dela“ i nijedna nije uspela da dokaže da to nije bio on. Kad već spominjemo njegova dela, mora se reći da je Šekspir bio veoma oprezan čovek. Sve svoje drame, osim jedne, smestio je u istorijsko-fantastični kontekst, pri tom, najvećim delom van Engleske. Znao je on dobro šta znači sujeta moćnih i njih se klonio. Jedino delo koje je smešteno u London i čiji je on savremenik jesu “Vesele žene vindzorske“, napisane, po svoj prilici, po narudžbini Elizabete Tjudor. Karijeru u Londonu (u koji je pobegao da bi se sklonio od optužbi da je konjokradica), započeo je upravo s konjima! Osnovao je grupu koja se zvala “Šekspirovi dečaci“ i koja se bavila “parkiranjem“ kočija posetilaca pozorišta. Zli jezici tvrde da je pisanjem počeo da se bavi jer mu je bilo skupo da plaća tuđe tekstove.
Kad smo kod njegovih tekstova, spomenimo najslavniji – “Hamlet“. Posvećen je njegovom rano umrlom sinu Hamnetu. Uloga Hamleta izvorno sadrži 11.610 reči. Ni tu neobičnosti ne prestaju. On je jedini engleski dramski pisac koji je celu jednu scenu napisao na francuskom (“Henri V“, treći čin, četvrta scena). U engleski jezik uveo je preko hiljadu i sedam stotina novih reči. Pri tom nije menjao boju kose. Bila je crvena. Eto još jednog srednjevekovnog pankera.
-Najprodavanija knjiga na svetu je Biblija. Izvorno ta reč znači “knjige“ i pisana je tokom hiljadu godina. Pisali su je i sastavljali ljudi različitih razdoblja, socijalnog i kulturnog miljea, pa čak i verovanja. Često je i mnogo prepisivana, ali ti prepisi nisu, najčešće, imali interpunkcijske znake, pa ni razmak između reči. Po čemu se može smatrati čudom, osim po tome koliko je dugo pisana i šta predstavlja u svetu vernika? To je prva knjiga koja je umnožena mehaničkim putem (“Gutenbergova biblija“ ili “Biblija u 42 reda“, zvana još i Vulgata jer je štampana na latinskom). Pored svoje izuzetne retkosti (do sada je utvrđeno da postoji samo 49 primeraka te biblije), ona se izdvaja i po obimu: sadrži 66 knjiga, 1.189 poglavlja, 33.173 pasusa, 773.692 reči i 3.586.489 slova.
-Nemački pesnik Šiler (1759-1805) bio je vojni hirurg. I nije, naravno, jedini koji se nije bavio svojim osnovnim poslom. Među najpoznatijim piscima-lekarima su Anton Pavlovič Čehov, Mihail Afanasijevič Bulgakov, Arčibald Kronin, Artur Konan Dojl, a od naših su svakako najpoznatiji Vladan Đorđević, Jovan Stejić, Laza K. Lazarević i Jovan Jovanović Zmaj. Zmaj svoj nadimak duguje najpre tome što je pored svog imena uvek dopisivao 3. maj (datum održavanja čuvene Skupštine kada je proglašena Srpska Vojvodina). Jednom prilikom se potpisao bez tačke i – ostade treći maj. Kasnije je po tom nadimku nazvao i njegov poznati satirični časopis, a mesto gde je umro, Sremska Kamenica, izvesno vreme je nosio pridev Zmajeva Kamenica.
-Nema tog čoveka koji nije pročitao, ili bar čuo, za roman “Robinson Kruso“. Taj čovek je stvarno postojao. Bio je to škotski mornar Aleksander Selkirk koji je više od četiri godine proveo sam na jednom pustom ostrvu u Pacifiku. Međutim, nije on jedini, niti je to neko čudo. Jedan japanski vojnik je pre desetak godina pronađen na jednom ostrvu u blizini Australije, ubeđen da rat još nije gotov. U ovom pasusu, najveće iznenađenje će vam predstavljati pisac – Danijel Defo. Njegov život zaslužuje mnogo više pažnje od Krusoa i njegovog izmišljenog pomoćnika, Petka. Danijel Defo se bavio svim i svačim – bio je preduzimač, vlasnik ciglane, trgovac, političar, novinar…Međutim, svetsku slavu stekao je potpuno slučajno! Radeći kao špijun (neki smatraju čak i dvostruki) on je kao “masku“ u građanstvu koristio status pisca. Usput je napisao (da bi prikrio svoje špijunske veze) ovaj roman. To je uradio tako dobro, da je taj roman postao jedan od najprodavanijih svoga doba, a svakako i jedan od najpopularnijih uopšte.
-Jedna od najzagonetnijih ličnosti sveta književnosti i filosofije svakako je Fjodor Mihajlovič Dostojevski. U pozorišnom svetu mi imamo običaj da kažemo – “ne mora glumac da umre da bi odglumio smrt“. Međutim, kod Dostojevskog je lično iskustvo (pored neverovatnog talenta koji se kretao od jezika, stila, psihologije, introspekcije) bilo veoma značajno. Bio je ženskaroš, kockar, raspikuća; retko je vraćao dugove. Radio je mnogo onda kada je morao da nadoknadi dugove. Često mu se događalo da honorar unapred potroši. Međutim, njegov život je obeležio, između ostalog, i jedan nesvakidašnji, veoma surov događaj. Završio je vojnu školu, ali mu nije bilo suđeno da bude vojnik. U 28. godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji biva osuđen na smrt. Izveden je pred streljački stroj, vezane su mu oči, odjeknuo je plotun…u vazduh! Kako se u tom trenutku on osećao, ostaje da pogađamo, no to je u to vreme bila relativno česta kazna ne samo u Rusiji. Posle toga proveo je nekoliko godina u “katargi“ (neka vrsta poluzatvorenog izgnanstva), a onda je njegova priča krenula poznatim tokom.
Da ovu priču o čudnim ljudima i pojavama zaokružimo jednom sasvim nesvakidašnjom ličnošću. Reč je o grofu Lavu Nikolajeviču Tolstoju. Službene biografije kažu da je bio poznati borac za prava radnika i seljaka; o svom trošku školovao je brojne porodice koje su radile na njegovom imanju. Bio je pacifista i levičar, a svojim idejama uticao je na Martina Lutera Kinga i Mahatmu Gandija. Sve je to lepo i tačno, ali ne treba prećutati i to da je u jednom delu svog života bio prilično ratoboran. Učestvovao je u borbama na Kavkazu, odbrani Sevastopolja i drugim bitkama, za šta je bio nagrađen s više medalja i ordena, od kojih je veoma značajan orden Svete Ane. Kad već spominjemo tu porodicu, podsetimo da su oni 1905. godine svi napustili Rusiju nakon Ruske revolucije 1905. godine i krenuli širom sveta. Njegovi potomci žive danas u Švedskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD. Ni ova sudbina nije mogla proći bez Srbije. Tolstoj je najpre želeo da se preseli u Novi Sad (!) gde ga je čekala već izgrađena “ruska kuća“ u Šafarikovoj 35. U preseljenju ga je omela bolest i smrt, nedaleko od Jasne Poljane, na železničkoj stanici.
Međutim, Srbi nisu ostali bez Tolstojevih. Nikita Tolstoj, praunuk, veliki lingvista i višestruki akademik, rođen je u Vršcu, a preminuo je u Moskvi 1996. godine. Ima još srpskih Tolstoja, ali to je jedna druga, posebna priča. I ona je na svoj način čudna.
U sledećem nastavku:
Rok i pop grupe Požarevca i Kostolca od početaka do danas (prvi deo)
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
