Dok većina Požarevljana brdo Tulba danas posećuje prvenstveno zbog svežeg vazduha i panoramskog pogleda na grad, među starim šumarcima i istorijskim zidinama i dalje pulsira tradicija koja prkosi modernom dobu.
Tulba već decenijama važi za mnogo više od običnog vidikovca, a priče koje se prenose s kolena na koleno među starijim meštanima sugerišu da ovo uzvišenje predstavlja pravo energetsko čvorište Braničevskog okruga.
Posebnu pažnju istraživača lokalnog folklora privlači opstanak kulta „zapisa“ u okolini Požarevca. Ova sveta stabla, u koja je urezan krst, predstavljaju fascinantan spoj hrišćanske tradicije i starih narodnih verovanja koja su u ovom kraju ostala očuvana znatno duže nego u ostatku Srbije. Meštani veruju da ova drveća služe kao zaštitnici zajednice od prirodnih nepogoda, povezujući narod sa prirodom na dubok, skoro zaboravljen način.
Specifična atmosfera Tulbe često se opisuje kao prisustvo neke nevidljive, ali prisutne sile. Stariji žitelji koji decenijama svakodnevno šetaju do vrha brda svedoče o tome da je ovde vazduh drugačiji, a tišina dublja nego na bilo kom drugom mestu u gradu. Prema njihovim rečima, energija mesta na kojima su se ljudi vekovima okupljali i molili za zdravlje ne isparava tek tako, već ostaje utkana u samu zemlju i korenje starih stabala.
Danas, dok Etno-park na Tulbi čuva materijalnu prošlost ovog kraja kroz arhitekturu, upravo ove neopipljive priče o „zapisima“ i tajanstvenim silama prirode daju Požarevcu auru mističnosti. To privlači sve veći broj posetilaca koji u Braničevu ne traže samo istorijske činjenice, već i autentičan dodir sa duhovnim nasleđem koje je uspelo da preživi vekove promena.
