Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen u Požarevcu
U Srbiji se obeležava državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet Natalijina ramonda. U Požarevcu položeni venci na Spomenik vojniku u Kosovskoj ulici.
Srbija obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Gradonačelnik Grada Požarevca Saša Pavlović je ovom prilikom rekao da smo se danas okupili na jedan od najznačajnijih datuma u svetskoj istoriji:
„O značaju ovoga datuma dodatno govore okolnosti u kome se Svet i Evropa danas nalaze. Na žalost, te okolnosti pokazuju da je mir, odnosno njegove tekovine jako teško održati. Još jedanput se pokazuje da se mir ne dešava sam od sebe, već da se za njega mora svakodnevno boriti. Ta borba se ogleda u konstantnoj težnji i delovanju da društvo korača napred, da se stvaraju uslovi koji će povezivati a ne razdvajati ljude, da se učimo razumevanju i toleranciji i na kraju poštovanju različitosti. Tek sa savladavanjem ovih naizgled osnovnih lekcija, stičemo pravo da sebe ponosno nazovemo potomcima ratnika koji su svoj i naš mir osvajali borbom i za taj postulat spremno ponudili svoj život. Da se ovde govori o najskupljoj tvorevini svedoči podatak da je naša Srbija u Velikom ratu izgubila više od milion stanovnika, što je tada činilo trećinu stanovnika, odnosno čak 60 posto muške populacije. Svesni smo da je Srbija, srazmerno svojoj veličini, pretrpela nesagledive gubitke. Herojska dela naših predaka u bitkama poput Cerske i Kolubarske ili prilikom proboja Solunskog fronta doprinela su da se širom Evrope kod oslobodioca probudi saznanje da se srcem i umećem može nadvladati daleko veća sila odnosno značajno brojniji neprijatelj. Sve navedeno ukazuje na veliki doprinos koji su naši preci dali u oslobođenju Srbije ali i Evrope. Poštujući rečeno, u vremenima u kojima se danas nalazimo, nama ostaje da poput naših predaka uđemo sa dodatnom voljom i snagom u borbu za očuvanje mira. Na tu borbu ni u jednom trenutku ne smemo da gledamo kao napor, već isključivo kao obavezu prema svim oslobodiocima koji su rame uz rame pod Srpskim barjakom dali svoj život za svoju i našu slobodu sa jedne, i zaveštanje našim potomcima sa druge strane.“
Na spomenik Srpskom vojniku u Kosovskoj ulici u Požarevcu vence su položile delegacije Braničevskog upravnog okruga, Grada Požarevca, Vojske, Policije, Gradske opštine Kostolac, SUBNOR-a, Udruženja potomaka ratnika 1912-1920, Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. i gradskih odbora Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Pokreta Vlaha Srbije i stranke „Dosta je bilo“ i drugih organizacija.
Prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine, kao i 60 odsto muške populacije. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji obeležava od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks, a dobio je ime po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović.