Božićni odnosno Filipov post ima dva naziva, jer počinje dan posle spomena svetog apostola Filipa, jednoga od dvanaestorice najbližih učenika Isusa Hrista, a završava se uoči praznika Rođenja Hristovog. Ta dva dana uokviruju četrdesetodnevni period posta, otuda i njegov naziv.
Božićni post, koji nas priprema za proživljavanje događaja Rođenja Hristovog, baš kao i Vaskršnji post, koji prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog, traju po 40 dana i u crkvenim tipiku se nazivaju Četrdesetnicama.
Po vremenu nastanka Božićni post je jedan od najstarijih. O njegovom postojanju svedoče već sveti Amvrosije Milanski i njegov učenik blaženi Avgustin. Rimski episkop Lav I Veliki nazivao je Božićni post drevnom ustanovom i žrtvom Bogu za plodove, sabrane tokom leta i jeseni.
U početku Božićni post nije bio tako dug kao sada. Kod nekih hrišćana je trajao 7 dana, dok je kod drugih trajao nešto duže. Post od četrdeset dana se počeo držati, po svemu sudeći, tek posle Carigradskog sabora 1166. godine, kada je carigradski Patrijarh Luka doneo rešenje po pitanju dužine trajanja posta. Jasnog pravila po tom pitanju nema, priznao je on, ali „moramo…. slediti nepisano crkveno predanje i moramo postiti… od 15. dana novembra (28. novembra po novom kalendaru).
Crkveni tipik (pravilo) propisuje da se u sve dane Božićnog posta uzdržavamo od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Ponedeljkom (do spomena svetog Nikole – 19. decembra) možemo jesti hranu kuvanu bez ulja. Utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom možemo da jedemo ribu i posnu hranu s biljnim uljem. Po predanju najstrožiji post je sredom i petkom (suhojedenje: povrće, voće, hleb). Ukoliko praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, koji je 4. decembra, padne u sredu ili petak (ove godine pada u petak) razrešava se na jedenje ribe.
Posle spomena svetog Nikole pa do pretprazništva Božića (2 – 6. januara) ribu je dozvoljeno jesti subotom i nedeljom, a post u ostale dane postaje strožiji. Najstroži je u pretpraznične dane. Tada se riba ne jede uopšte, a hrana sa uljem samo subotom i nedeljom. Uoči samog praznika (od 5. januara uveče pa do Badnje večeri, sutradan uveče) postoji tradicija da se ne jede ništa sve do pojavljivanja prve zvezde. Običaj je da se na sto iznese varivo od sočiva ili kuvani pirinač sa suvim grožđem i drugim suvim voćem.
