Srpska pravoslavna crkva 8. avgusta proslavlja Svetu Paraskevu, poznatiju u narodu kao Trnova Petka, čime se završava letnji „ciklus ženskih praznika“. Nakon Ognjene i Blage Marije, Sveta Petka Trnova je još jedna zaštitnica žena koja se slavi tokom leta.
Sveta Petka je rođena u hrišćanskoj porodici u Rimu. Posle smrti roditelja, sav svoj imetak je podelila siromašnima i zamonašila se. Propovedajući hrišćanstvo, pretrpela je brutalna mučenja i pogubljena je u prvoj polovini drugog veka.
Njene mošti se nalaze u Istanbulu, a na freskama je obično prikazana u monaškoj odeći sa krstom, simbolizujući njeno mučeništvo i stradanje, uz grančicu mirte.
U narodu se veruje da je Sveta Petka Trnova zaštitnica žena, te da pomaže siromašnima i bolesnima. Mnogi se mole za ozdravljenje pored njenih moštiju, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći.
U srpskom narodu postoji mnogo verovanja i običaja vezanih za ovaj praznik, a najvažniji je da se izbegavaju teži poslovi, kako u kući, tako i na polju. U prošlosti se verovalo da na Svetu Petku Trnovu ne valja mesiti hleb, prati veš, baviti se ručnim radom, iznositi pepeo iz kuće, jer se smatralo da će to doneti kaznu u vidu trnjenja ruku.
Takođe, postoji stari običaj da mlade devojke na ovaj dan beru cveće i njime ukrašavaju dom kako bi prizvale mir i blagostanje, dok se devojčicama oblače posebne haljine kako bi ih uvek pratila radost.
