Pinbol Vizard Naslovna

“Deligrad“, fliperi, stoni fudbal i još ponešto…

OSMATRAČNICA
Dragi Ivić

Pinball wizard

Sećate li se rok opera? Danas, kada smo zatrpani muzikom za koju su turbo-folk i šund blagi opisi, deluje kao naučna fantastika da su čak i kod nas mogle da se slušaju opere u izvođenju rokera! Rokeri su dugo kod socioloških snobova smatrani supkulturom, da bi se posle više decenija izborili da postanu jedan od kulturoloških fenomena. Njihova kreativnost prevazilazila je top liste i hitove, pa su se ohrabrili (s pravom) da se oprobaju i u žanru rezervisanom za klasičnu muziku (ili, kako je češće, i naravno pogrešno, zovu ozbiljnom muzikom). Opera je, najkompleksniji scenski oblik, ali ni to nije bilo prepreka da se pojave  “Kosa“, “Isus Hristos superstar“, “Zid“…Čak je i kod nas ekipa okupljena oko Ivice Krajača, Karla Metikoša (alias Meta Kolinsa), Miljenka Prohaske i Josipe Lisac komponovala (petu na svetu!) rok operu “Gubec beg“. Ipak, kada kažemo “Tomi“, svima nama koji smo dane provodili za fliperom, zaigra srce i u ušima počne da bruji veliki hit grupe “Hu“, “Pinbol vizard“.

Da se vratimo iz svetske (muzičke) istorije u ovu našu, lokalnu. Smesta će mnoge stvari biti bliskije i jasnije. Da li se sećate Raše Đinđinog? A kafane “Deligrad“ na uglu Takovske i Veljka Dugoševića? Mlađi to mesto pamte kao privremeno sedište Parking servisa. U vreme o kome pišem, u kafani je bila “namalana“ velika zidna slika  broda “Deligrad“. Nekoliko reči o tom brodu, kad smo ga već spomenuli, jer nije on uzalud tu bio naslikan. To je prvi parni brod Srpskog kraljevskog povlašćenog brodarskog društva, zvanični diplomatski brod srpskih vladara. Iz Rusije je zaplovio pod imenom “Pjaćenca“, a posle gotovo godinu dana stigao u Srbiju kao “Deligrad“. Stizao je on ponekad na vez i u našem pristaništu u Dubravici. Niko se nije usudio da prefarba tu sliku. U glavnoj prostoriji centralno mesto krajem sedamdesetih godina zauzeli su fliperi i stoni fudbal. Bio je tu i džuboks. Do tada su oni mogli da se viđaju, uglavnom, samo na vašarima. Njima su se ubrzo pridružile preteče video-igara, stojeći aparati na kojima ste mogli da vozite automobile, motore, ali i da “ubijate“ vanzemaljce. Dok su neki “šamarali“ flipere, uz povremene kletve zbog tiltovanja ili brzog gubljenja loptice, a drugi igrali stoni fudbal, nas nekoliko se takmičilo  u tada jedinstvenoj arkadnoj igri “Space Invaders“ koju smo mi jednostavno zvali “Marsovci“.

Neverovatno je, ali istinito: izvesno vreme bilo je to najposećenije mesto u gradu, posebno zimi! Studenti bi, došavši za vikend, odmah sledećeg jutra kao po dogovoru dolazili na stoni fudbal ili flipere, a deo nas se nije odvajao od “Marsovaca“. Prostorija je bila prepuna dima, a na žetone i opklade su trošene poslednje pare. Znalo se ko je na stonom fudbalu dobar kao “petica“ (napadačka šipka s plastičnim igračima), a ko je dobar u odbrani. Deva, Pop, Miša, Rajke, Bojan, Aca…i ko zna ko još sve. Tu je bio i Škemba da pazi na prevare jer su mnogi umeli da stave rukavicu ili kapu iza golmana i tako potroše više lopti.  I svi smo se znali. Začas bi proletelo vreme, potrošili predviđeni žetoni i društvo bi se razišlo, ali na kratko. Već posle četiri, pola pet, sala je opet bila tesna da primi sve one koji su voleli ovakav način druženja, trošenja vremena i novca.

Sion Invader

Fliperi su bili posebna priča. Dugo su oni imali one analogne brojčanike kao nekada na benzinskim pumpama, pa kad osvojite neku veću sumu bodova tada bi tanki, plastični listići s brojevima,dva tri minuta veselo “lepršali“ vrteći se oko horizontalne ose uz tipičan zvuk. Onda su se pojavili prvi digitalni fliperi, s nizom novotarija. Raša i ja preko noći bismo ostajali da ispitamo novu mašinu; da vidimo gde se šta dobija, koliko nagradnih loptica može da se zaradi, gde su slaba mesta i kako može da se fliper nadmudri. Ne može, naravno, nikako, ali su se konstruktori pobrinuli da igraču daju nadu. Bilo je i flipera sa dvostrukim pipcima, pa smo se izveštili u “šamaranju“ loptice, tako da se ponekad dešavalo da ona, usled snage udarca svojski zvekne i u zaštitno staklo. To isto staklo bi nekom prilikom postradalo i od besnih igrača kojima bi loptica, ukoliko bi pogodila najgluplje mesto, odmah projurila milimetarski precizno između pipaka, a igraču bi ostalo da gleda, da uzdahne ili da se iznervira i tresne pesnicom po fiperu…a onda je svašta moguće. Bilo nas je i takvih koji smo se izveštili da fliper mrdnemo do granice tiltovanja kako bismo spasili lopticu. Šta smo imali od igranja flipera? Reklo bi se – ništa, osim gubljenja vremena i para. Ipak, dah nečega svetskog na neki način i nas je doticao.

Mnoge likove sam upoznao baš tamo, kod Raše u “Deligradu“, kao što sam pola grada upoznao na stadionu malih sportova ili u “Mlečnjaku“. I sada se, po navici, javljam nekim ljudima, bez obzira što im ni tada nisam znao ime.

Vi koji ste imali to iskustvo, ne verujem da ste to zaboravili. Kako zaboraviti mladost i sve one ludosti koje smo radili i na koje smo gubili vreme? Kada su se na kompjuterima počele da pojavljuju sve uverljivije i maštovitije video-igre, lako smo ih osvajali jer je princip bio isti. Dobijali smo ih na iskustvo, kako bi se to obično reklo. Šta danas igraju mladi od tih igara? Nemam pojma, iskren da budem, niti se trudim da saznam. Nekom prilikom sam sedeo u jednom restoranu. Prekoputa mene za stolom je sedeo mlad bračni par s dvoje male dece. On je nešto “listao“ po telefonu, ona isto, a deca nisu podizala glave s još dva mobilna telefona gledajući crtane filmove za koje su Pevac Krelac i mačak Silvester akademici sa Sorbone. Za trenutak sam pomislio – da li bi oni znali čemu služi fliper i koliko je uzbudljiviji od toga što oni drže u rukama uzalud se trudeći da sebi poprave dan? Sada deci prete da će im oduzeti mobilni ili im ograničiti gledanje crtanih filmova na njemu. Mobilni kao sredstvo kažnjavanja? Kakva je to zabava kad služi kao pretnja? Nikakva, ili bar ja tako mislim…

U sledećem nastavku: “Dobro jutro, Kolumbo“

Tekstove objavljujemo utorkom

 

 

 

 

 

 

 

 

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)