Dobro Jutro, Kolumbo

Dobro jutro, Kolumbo…

OSMATRAČNICA
Dragi Ivić

O  jednoj zabludi i mnoštvu nepravdi

Kad kažemo dobro jutro, Kolumbo? Zna se, naravno. Kad neko u društvu izgovori neku bajatu činjenicu za koju svi znamo. Postoji i verzija “E, sad si otkrio Ameriku…“. Hajde da se malo zabavimo i time.

Nešto stariji čitaoci sećaju se dana bombardovanja naše zemlje, protestnih koncerata i okupljanja koja su obično bila u toku dana. Na njima se moglo videti mnogo ljudi s majicama na kojima je bila nacrtana meta  ili jednostavno pisalo target, ali i brojni transparenti među kojima su se isticale duhovite poruke. U žargon i sociolekt ušle su dve, bez konkurencije, najduhovitije: “Izvinite, nismo znali da je nevidljiv“ i “Kolumbo, je.em te radoznalog“. Ova druga je za nas, pa i za ceo svet interesantna.

Kroz popularnu istoriju provlači se zabluda da je Kolumbo otkrio Ameriku. Svaki istoričar će vam lako objasniti da to nije tačno. Ostavimo po strani notorne činjenice da su na američki kontinet daleko pre njega došli Vikinzi, Mongoli, Kinezi i ko zna ko još. Osim što je bio loš moreplovac, omražen kapetan i manipulator, on svakako nije zatekao pustu zemlju, bar iz jednog razloga: na tle Amerike stupio je tek u svom trećem putovanju 1498. godine. Pre njega to su učinili daleko zaslužniji i mnogo bolji moreplovci. Spomenimo najpre Đovanija Kabota. Taj venecijanski pomorac koga je plaćala Engleska, prvi je stigao do glavnog kopna američkih kontinenata. Englezi su njegovo ime prilagodili svom jeziku pa je poznat i kao Džon Kebot. I on je krenuo da potraži put do Azije. Zaplovio je iz Bristola 1497. godine na brodu “Metju“ i posle Vikinga je prvi Evropljanin kome je to uspelo.

Nije on to uradio napamet. Brojni ribari koji su plovili u blizini Njufaundlenda pričali su mu o velikom kopnu za koje su ustanovili da ga ne mogu zaobići. Kolumbo se, za razliku od Kabota, iskrcao na Bahamiju, istražujući posle toga Karipsko more, Kubu i obale Srednje i Južne Amerike. Nikada nije došao do područja današnjih Sjedinjenih Američkih Država, ali je mit ostao, pa se u SAD 12. oktobar slavi kao “Kolumbov dan“. Međutim, dolazimo i do drugog imena, takođe mnogo važnijeg od Kolumba, a to je Amerigo Vespuči, rođen u Firenci. On je poslat 1492. godine da pripremi brodove za Kolumbove ekspedicije, a i sam je učestvovao u dva putovanja u Novi svet. Bio je vođa španske pomorske ekspedicije, a kasnije i portugalske. Otkrio je ušće Amazona, Rio de Žanero, River Platu, a prvi je počeo da upotrebljava izraze Amerika i Novi svet. Objektivni kartografi su znali o čemu on govori, pa su novi kontinent nazvali po njemu – Amerika.

Ovo otkriće, kao i genocidna kolonizacija Srednje i Južne Amerike, otvara drugo, mnogo važnije pitanje. Doseljenici su na tlu Amerike zatekli ogromnu skupinu od oko sto miliona ljudi (!) koje su nazvali Indijancima. Znamo i zašto – Kolumbo je bio ubeđen da je otkrio Indiju, pa je takav etnik i nadenuo tim ljudima. A tih ljudi je tokom osvajanja američkog kontinenta (posebno na Divljem zapadu) pobijeno između 10 i 20 miliona. U međuvremenu, sudeći po knjizi “Crna odiseja“ Roja Atlija, masovno je dovoženo roblje iz Zapadne Afrike, najpre iz Nigerije. Odatle se za crnce u Americi najpre ustalio žargonski naziv Negro (Niger). Taj izraz je kasnije evoluirao u Darkie, zatim Colored, pa konačno i u Black.

Tek su savremeni etnografi Indijance zvanično nazvali Američkim starosedeocima (”Indigenous peoples of the Americas”). Surovim metodama, na leševima miliona mirnog stanovništva, izgrađena je moćna država koja se ni danas ne odriče svoje želje da dominira svetom.

Paradoksalno je da su Indijanci pravo državljanstva stekli u SAD tek 1924. godine, a poslednje dve države, Arizona i Novi Meksiko, to pravo su im priznali tek 1948. godine! Bil Brajson u svojoj knjizi ”Made in America” tvrdi da je u gotovo stogodišnjem periodu između Američkog rata za nezavisnost i Građanskog rata zaključeno 368 ugovora između SAD i Indijanaca i da su svi prekršeni! Tokom nemilosrdnog istrebljivanja, vođeno je preko 130 ratova između doseljenika i Indijanaca. Preživeli Indijanci smešteni su u rezervate (bezazleno ime za logore na otvorenom). Danas tih rezervata ima 326.

Međutim, osim gorke istine o tome kako je nastalo ono što se pripisuje Kolumbovom otkriću, za Indijancima je ostalo mnogo toga, a najviše reči. One su najžilaviji trag jednog naroda. Algonkinska grupa indijanskih naroda jedina je imala pismo, pa su tako mnoge reči sačuvane i koriste se i danas. Rakun, oposum, mokasine, totem, tomahavk, kanu… Međutim, to nije sve. Čak 26 od 50 američkih država u svojim imenima sadrže indijanske toponime! Teksas potiče iz jezika plemena Kado i znači prijatelj, odnosno saveznik. Država Tenesi dobila je ime po jednom selu plemena Čiroki. Irokezi su Dobru reku zvali Ohajo, a indijansko pleme Masačusec je bez izmena “darovalo“ svoje ime jednoj saveznoj državi Nove Engleske. Vajomnig takođe može da se pohvali indijanskim poreklom svog imena jer je ovaj toponim stigao iz plemena Algonkin i znači velika ravnica. Čikago je mesto na kome raste luk (opet iz jezika Algonkina). Misisipi (država i reka) duguju ime indijanskom plemenu Čipeva koji su je takođe zvali Velika reka. Možda je najpoznatiji sociolekt “lula mira“, sintagma koja svuda u svetu znači isto – čin pomirenja. Druga po veličini država na svetu, Kanada, dobila je ime po reči Kanata, kako su je inače zvali Irokezi. Uz te reči i običaje provukla se i jedna, nimalo prijatna – skalpiranje. Nju su Indijanci preuzeli od Evropljana koji su taj običaj doneli sa sobom.

Sve u svemu, država koja je za nepuna tri veka od Divljeg zapada stigla na Mesec, ima čime da se pohvali, ali zbog mnogo čega i da se postidi. Spisak je poduži. Kolumbo bi u tom slučaju, ni kriv ni dužan, mogao da se pravda time što je, ustvari, tražio jevtiniji indijski orah.

U sledećem nastavku: “Prvi među zvezdama“

Tekstove objavljujemo utorkom

 

 

 

 

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)