Predviđanja meteorologa s početka 21. veka pokazala su se nepreciznim – nisu omašili smer, već razmeru. Godina je 2276. Evropa, u obliku u kom je istorija pamti, više ne postoji. Stari kontinent se preoblikovao, promenio ime i političke granice, ali jedna geografska tačka postala je novo kucajuće srce ove civilizacije.
Dunav više nije reka. Niti je to plavi koridor kakav pamtimo iz udžbenika. Dunav je Slatkovodno more.
Podizanjem nivoa svetskih voda i velikim tektonskim pomeranjima u prošlom veku, Dunavsko more postalo je ključna vodena površina ovog dela sveta. A na njegovoj južnoj obližnjoj uzvisini, tamo gde se nekada pružala ravnica pored antičkog Viminacijuma, danas se uzdiže najvažniji centar novog doba – Novi Stari Kostolac.
Luka na brdu i svetionik od tečnog stakla
Nekadašnje selo Stari Kostolac već vekovima se ne nalazi u dolini. Nekadašnje niske ravnice odavno su pod vodom, pa se današnji grad smestio na dominantnom uzvišenju, na brdu iznad prastarih arheoloških lokacija.
Sa tog uzvišenja puca pogled na beskrajno plavetnilo Dunavskog mora. Na samom hridu, gde se talasi moćnog mora odbijaju o zaštićene grebene, stoji ponos nove arhitekture – Veliki kostolački svetionik.
To nije obična građevina. Svetionik je napravljen od tečnog stakla i fotonskih kristala, visoke konstrukcije koja noću emituje snopove polarizovane svetlosti u prečniku od stotinu kilometara. Njegovo svetlo ne služi samo za navigaciju teretnih i putničkih hidro-brodova, već usmerava i autonomne vazdušne flote koje se spuštaju ka obali.
„Svetionik na Kostolačkom brdu nije samo navigaciona tačka – on je simbol opstanka i tehnološkog vrhunca regiona koji je uspeo da izgradi budućnost na temeljima davno potopljene prošlosti.“
Korpuse dronova i svetska trgovina
Odmah pored svetioničkog kompleksa pruža se impozantna, višeetažna Pista za dronove. Zaboravite na klasične aerodrome – u 2276. godini transport se odvija u tri dimenzije.
Sa kostolačke piste svakog minuta poletaju i sleću stotine teških teretnih dronova sa kvantnim pogonom. Oni prenose robu pristiglu iz prekookeanskih luka direktno u unutrašnjost kontinenta. Gigantske autonomne barže i solarni jedrenjaci usidreni su u podnožju brda, u luci koja nosi titulu najvećeg trgovačkog čvorišta u ovom delu sveta.
I dok dole, ispod površine bistre, morfološki izmenjene vode, spavaju ostaci drevnog Viminacijuma i starog Kostolca, iznad njih pulsira život kakav naši preci nisu mogli ni da zamisle.
Gledajući sa kostolačkog brda prema horizontu gde se spajaju nebo i Dunavsko more, jasno je samo jedno – prošlost je ovde dala prostor budućnosti, a Stari Kostolac je postao svetionik nekog novog, nepoznatog sveta.
Povezane vesti
Niš zaustavio Bambi Mladi radnik u osmini finala Kupa Srbije
EPS predstavio digitalne usluge na Sajmu energetike
U Srbiji u sredu promenljivo oblačno, u Požarevcu do 15 stepeni