Godine koje (ne) treba zaboraviti

Za razliku od godina čuda (čudesnih godina), koje su nažalost bile veoma retke u ljudskoj istoriji, mnogo češće su nam se događale užasne godine (anni horribiles). Izraz “godina užasa“ (annus horribilis) prvi put je kao antagonizam godini čuda izgovoren 1891. godine. Tada je u jednoj anglikanskoj publikaciji tako opisana 1870. godina. Vredi ovu godinu zapamtiti jer je tada u Vatikanu definisana dogma o papskoj nepogrešivosti (!). Zaista, ako se setimo da je papama trebalo nekoliko vekova da priznaju kako je Galileo Galilej bio u pravu (eppur si muove, ipak se okreće, izgovorio je sebi u bradu da ne bi završio na lomači), onda je jasno zašto se ta godina tako doživljava.

• Vulkanska zima koja se dogodila 536. godine nove ere bila je jedna od nagorih, ako ne i najgora godina za ljudski rod. Erupcija je dovela  do perioda globalnog hlađenja na severnoj hemisferi, baš tamo gde su najrazvijeniji delovi čovečanstva. Posle toga usledile su nove erupcije. One su izazvale propast useva i sušu. I glad, naravno. A da nesreća nikad ne dolazi sama, ovu zimu pratila je Justinijanova kuga i milioni mrtvih. Počelo je kasnoantičko malo ledeno doba koje je trajalo sve do 660. godine.

Pošto je istorija čovečanstva uglavnom istorija manje-više krvavih i surovih ratova, podsetimo se samo dva najveća.

• Godine 1914. počeo je prvi veliki obračun za preraspodelu plena u brojnim kolonijama. Evropske države stekle su enormna bogatstva surovom pljačkom i sistematskom eksploatacijom širom Južne Amerike, Afrike, Australije i Azije. Za neke zemlje to je bio rat za slobodu, posebno one koje su bile u pod jarmom Austrougarske. Za Nemačku je to, međutim, bio rat koji bi je doveo na bolje mesto za trpezom. U ratu koji je iznedrio termin “topovsko meso“ izginuli su milioni ljudi, stvorene su nove države, a od Versajskog mira do početka Drugog sv. rata dve decenije predstavljale su samo primirje. Za to vreme Nemačka, koja je ostala kratkih rukava, ponovo se spremala za još jednu raspodelu pošto je u ovoj prvoj prošla kao u našoj poslovici “ko traži veće – izgubi iz vreće“.

• Godine 1939. počeo je “revanš“. Sistematičnost u pripremi za rat, ali i nezabeleženu surovost pokazali su Hitler i nacisti. Svaki od tih dana bio je duži od godine, a činjenica je da je Hitler vladao samo dvanaest godina. Ratni napori Nemačke doveli su do nekih fantastičnih naučnih i tehnoloških rezultata, ali oni svakako nisu bili postignuti u cilju dobrobiti čovečanstva, već upravo obratno. Smrt i genocid dovedeni su do industrijski organizovanog ubijanja ljudi koji misle drugačije. Stotine koncentracionih logora, desetine miliona mrtvih i kolosalna ratna šteta potvrdile su ono što je maršal Foš rekao u Versaju: “Ovo nije mir, već samo primirje na dvadeset godina“. Pogrešio je samo za dva meseca!

• Vrlo malo je naših čitalaca koji pamte Drugi svetski rat. To je neumitnost. Međutim, svi dobro, čak isuviše dobro pamtimo pandemiju korone, odnosno pojavu kovida -19. Ona se pojavila krajem 2019. godine u Vuhanu (Kina). Ubrzo je prenos virusa SARS-Cov-2 s čoveka na čoveka potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija, 23. januara 2020. godine. Konačno, 11. marta proglašena je pandemija. Ona je zahvatila 185 od 193 države članice OUN i obe države posmatrače Generalne skupštine; to će reći 95,8% čovečanstva! Mnogi je pamte po maskama, rukavicama, policijskom času, opštoj konfuziji u saopštenjima, izjavama i merama. Od variole vere tako nešto našu zemlju nije pogodilo, a ni svet od španske groznice koja je u tri talasa prohujala Zemljom. Mi, koji smo postali njena meta u tom prvom talasu i proveli dane s kiseoničkom maskom imamo i lični razlog da je pamtimo za ceo život.

U sledećem nastavku: “Grupni portret s damom“

Tekstove objavljujemo utorkom

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.