Navršava se 21 godina od masovnih demonstracija građana Srbije koje su dovele do odlaska sa vlasti predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Stranački funkcioneri sećaju se danas 5. oktobra. Na ovu temu razgovarali smo sa Slavoljubom Matićem koji se tada nalazio na čelu demokratske kolone Braničevskog okruga. Podsećamo, Matić je bio predsednik Skupštine opštine POžarevac od 2001. do 2003. godine i narodni poslanik u tri mandata, od 2001. do 2008. godine.
Prošlo je više od 2 decenije od čuvenog 5. oktobra 2000. godine. Kada se prisećate tog perioda, koje su Vam prve uspomene i emocije?
Uvek kada se podsetim tog uzburkanog perioda svog života, ispunjen sam ponosom zato što sam učestvovao u zanosnom trenutku nade i očekivanja zbog toga što se Srbija konačno oslobodila, još od 1941., zato što je moglo da se slobodno diše i što smo se trgli jarma kakav su nam nametali režimi kojima je vladao monopol vladajućih, od nacističkih okupatora, preko komunista, pa do, u ovom slučaju SPS-a, JUL-a i SRS-a.
Bez demokratskog dijaloga i sa željom, prevashodno vladajućih garnitura SPS-a i JUL-a, da izbornom krađom sačuvaju vlast stigli smo do kraja. E, građani to nisu dopustili i 5.oktobar 2000. godine jeste izraz zrelosti Srbije da bez žrtava sačuva izbornu pobedu Vojislava Koštunice i izvrši mirnu smenu vlasti. Svi mi učesnici izbornog procesa i potonjeg protesta jesmo osećali i nadu i neizvesnost ali ne i strah bez obzira na sve pretnje (meni i smrću).
Bio sam šef izbornog štaba za Istočnu Srbiju pa je ovo živo svedočenje.
Svake godine postavlja se pitanje da li je 5. oktobar „demokratski uspeo“. Kakvo je Vaše mišljenje?
Promene jesu bile uistinu demokratske i bez obzira na brojne primere grešaka u sprovođenju politike DOS-a ipak možemo da zaključimo da je došlo do otvaranja Srbije prema svetu, do članstva u Ujedinjenim nacijama i drugim značajnim organizacijama poput OEBS-a, Saveta Evrope…
Oslobođeni mediji po prvi put su mogli slobodno da kritikuju vlast a izborni procesi postali su regularni i niko nije sumnjao u njihove rezultate.
Donet je nov Ustav, zakoni o nezavisnim regulatornim telima kako bi se zaštitile građanske slobode.
Vlast je postala smenjiva a u Narodnoj Skupštini imali smo oštru debatu po mnogim pitanjima uz viši stepen uvažavanja različitosti. Smatram da je u tom smislu 5.oktobar uspeo.
Pitanja vezana za Kosovo i Metohiju i saradnja sa Haškim tribunalom bile su teško breme za nove vlasti nasleđeno od onoga na šta se obavezao, svojim potpisima, režim Slobodana Miloševića.
Sprega kriminala i politike i snaga otuđenih tajnih službi iz 90-tih učinili su da Srbija doživi ubistvo premijera Zorana Đinđića, jednim delom koruptivnu privatizaciju.
Velika je šteta što se nije iskoristila prilika da naša zemlja zauvek iskoreni taj kancer korupcije koji nas i dalje nagriza.
Ako uporedite Požarevac tada i sada, kakvu sliku vidite?
Požarevac danas je neuporedivo izgrađeniji i čistiji, snabdevanje uredno, stepen usluga na višem nivou.
Požarevac 2000-te je bio „zabranjeni grad“ sa razrovanim ulicama, bez struje i ulične rasvete, sa školama bez krovova, bolnicom bez lekova i opreme…
Falange crnokošuljaša pretile su svakom mislećem čoveku, ugrožavale su se osnovne građanske slobode i pravo na drugačije mišljenje. Korupcija je vladala.
Industrijska zona, sem par primera, ili je bila u stečaju ili u bankrotstvu, ništa nije radilo, radnici mesecima nisu primali plate. Prosečno primanje bilo je 40 današnjih evra a stepen nezaposlenosti bio je preko 25%, Budžet Požarevca za 2000.g. iznosio je svega 89 miliona dinara a zaduženost tri puta toliko. To je stanje koje sam, kao čelni čovek opštine, zatekao.
Danas je Budžet Grada u iznosu od skoro 7 milijardi dinara. Neuporedivo sa stanjem od pre 21 godine.
Narednih godina mnoge stvari su se dovodile u red i svaka nova lokalna vlast je na svoj način doprinosila tome.
Šteta je što Grad Požarevac ne koristi svoje ogromne potencijale kako bi sprečio ogroman odliv mladog stanovništva, kako za inostranstvo, tako i za Beograd.
Za napredak Požarevca i okoline potreban je dijalog mislećih ljudi, neisključivost i čvrste institucije.
Kakva je demokratija u Srbiji i Požarevcu danas?
Delom sam već odgovorio, s obzirom da su Srbiji potrebni, nažalost, strani predstavnici u pregovorima između vlasti i opozicije kako bi mi, u našoj kući, sprovodili sopstvene zakone koji regulišu politički život – stanje ocenjujem kao veliki povratak unazad u tamne 90-te.
Uvek sam tvrdio da Požarevac ima šansu da iskorakne pre ostatka Srbije, da budemo svetionik demokratije.
SNS kao dominantna stranka sa svojih 8000 članova na teritoriji Grada nosi ogromnu odgovornost, ovako centralizovana sa spoljnim političkim komesarima koji sprovode isključivo volju vrha stranke, nije sposobna da uključi širi broj stručnih i dobronamernih ljudi koji bi dali doprinos našoj zajednici.
Činjenica da se svake godine neutrošena, ogromna sredstva prenose u narednu budžetsku godinu potvrđuje manjak konkurencije u idejama i potrebama da se život unapredi.
Ljudi osećaju strah da iskažu svoje mišljenje, lokalni mediji gotovo da ne postoje, opozicija takođe.
Jako sam razočaran sadašnjom slikom i prilikom našeg Požarevca.
Povezane vesti
Zabela treća na svetu, Kruševljani osvojili srebro
Munje osvojile Požarevac – 24 medalje za istoriju mladog kluba
Vremenska prognoza za subotu, 17. oktobar