Govorite srpski, pa da vas ceo svet razume…

Srpski jezik nema nikog, osim nas, da ga brani

Jezik jeste aktivna tvorevina ljudskog uma, podložna promenama. Danas, nažalost, mnogima to koristi kao opravdanje kada u njega unose nepotrebne strane reči, ili prave normativne greške, a mnogi to nazivaju i “pesničkom slobodom“. Izgovori su načešće – “danas se tako govori“, “jezik je živo biće“ i slično, bez ikakve želje da se sačuvaju izvorne vrednosti. Pogledajmo na koje se sve načine potiskuje i unazađuje naš jezik, njegova lepota, suština, a zatim i norma. Potrudiću se da predstavim česte greške koje ugrožavaju ne samo jezik, već i duhovno biće naroda…A potrebno je samo malo strpljenja i znanja da se one izbegnu. Ništa više – i ništa manje.

Na svetu ima preko 7.000 hiljada jezika, pri čemu samo 23 obuhvataju preko dve trećine čovečanstva. Svaki od njih mora da ispuni tri kapitalna načela: razumljivost, ekonomičnost i milozvučnost. Ako nekoj reči nedostaje bilo koja od ovih osobina, sporazumevanje se značajno otežava. Kada budete čitali primere koji slede, uporedite ih s ovim načelima, pa ćete lako doći do boljih rešenja.

Кad neko želi da ostavi utisak (a nije reč o predavanju ili naučnom časopisu) onda koristi reči-okupatore. Koristimo mi mnogo stranih reči i izraza (to su reči-putnici, reči-turisti ili povratnici, kalkovi, itd) i one su našle svoje mesto u našem jeziku, pa ih doživljavamo kao svoje. Na primer, mi nemamo svoju reč za stakleni sud u kome se drži tečnost, pa koristimo reči boca (italijanska) i flaša (nemačka). Međutim, reči-okupatore izgovaramo po navici, pod uticajem sredine, ili pomodarski. To su reči bez kojih mi možemo, za koje imamo mnogo lepše, odomaćene, izraze koji su se dokazali u jezičkoj praksi. Međutim, one se “guraju“ da zauzmu mesto koje im ne pripada, i to im prilično uspeva. Uverićete se, ako nastavite da čitate, i ukoliko vas internet-strpljenje već nije izdalo.

Vebinar; zar je teško reći internet seminar, kad smo te strane reči, kao i mnoge druge, već usvojili?

Tender; to je deo lokomotive, ali i prateći brod u floti, kao i deo kamiona za teret. Tek posle ovih značenja dolazi četvrto značenje – pismena ponuda za neki posao, a mi smo ga stavili na prvo mesto; pri tom smo izveli i neverovatnu glagolsku imenicu tenderisanje. U poslednje vreme branimo se od te reči javnim nabavkama (postoje, verovatno, i tajne nabavke, ali i ovo je već napredak).

Menadžment; gde nestade naša reč organizacija?

Produkcija – a šta ćemo s proizvodnjom? To je otišlo tako daleko, pa se naša grupa na FDU ne zove više Organizacija scenskih delatnosti već Katedra za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Dugo, rogobatno i nagomilano.

Trafiking; otmice i trgovine ljudima, po svoj prilici, umilnije zvuče kada se ovako nazovu.

Mobing. Nema više maltertiranja na poslu, šikaniranja, istresanja, zlostavljanja, iživljavanja, kinjenja, potcenjivanja, vređanja, omalovažavanja? Devet reči su stale u jednu, a ima ih još, samo što nisu za pristojan rečnik.

Format. Evo još jedne pomodarske reči; ispravne, ali preopterećene svačim, ne samo grafičkim značenjem. Nekom prilikom slušao sam našeg uvaženog istoričara kako izgovara sledeću rečenicu: “Ne znam kako su se u početku Ranković i njegova buduća žena sastajali, u kom formatu su to radili…“ U kom formatu? Verovatno kama sutra ili figure veneris. To su ti formati.

Emocija; bezazlena reč odavno u našoj upotrebi – samo što je sada potpuno potisnula tu lepu srpsku reč – osećanje. Kako nestadoše osećanja, a nadvladaše emocije? Štaviše, koriste je u jednini (ponela me emocija), a tih emocija (osećanja) ima više vrsta…

Antivakseri. Bez komentara…

Agenda: nema više podsetnika, planova, programa, rasporeda, ciljeva, dnevnog reda. Sve je postalo samo agenda koja je eliminisala bogatsvo reči. Uostalom, šta mi ima bogato da se izražavamo? Kome to još treba?

Insajder. Nemojte, molim vas, da se  doušnici, cinkaroši, drukare, tasteri, itd, itd, slučajno naljute. Ovo ‘insajder’ zvuči baš fensi (da se i ja malo razbacujem modernim rečima). 

Si-vi. Rekao bih da je prekasno objašnjavati da nam curriculum vitae (cv) stiže iz latinskog, a ne iz engleskog jezika i da bi morala da se čita kao sve latinske, a ne engleske skraćenice.

Đubrijera; nije strana reč, već nešto još gore; nemogući spoj domaće imenice i stranog sufiksa.

Kompjuter i internet doneli su nam reči koje nepodnošljivo lako prihvatamo, bez ikakve želje da upotrebimo naše oblike, a ima ih: semplovanje, trolovanje, remplovanje, spamer, hejter, lajkovanje, kopi-pejst, luzer, juzer, pasvord…Reč bindžovanje neću ni da komentarišem koliko je ružna i u svom primarnom obliku. 

Evo i nekoliko primera koji su proizvod posrtanja naše jezičke kulture, a za sve njih postoje odgovarajuće naše reči : ketering, stajling, luking, fejk njuz, bekstejdž, lajf kouč, fensi, keširati, utripovati, lajf haking…

ZNAMO MI DA GREŠIMO I BEZ STRANIH REČI

Spisak reči-okupatora je malo duži, stoga se odmorimo, nakratko, od njih. Uverićete se, u nastavku, kako nama strane reči, ovako stigle u naš jezik, nisu ni potrebne da bismo unazadali govor. Imamo mi domaćih grešaka previše. Predstavimo samo neke, najuočljivije:

“Pozdravljam vas ispred naše ustanove“. Baš tako? Izašao čovek pred zgradu i pozdravlja nas, umesto da govori u ime kolektiva. Pri tom može stati i ispred članova kolektiva, neće pogrešiti…

“Ovo je pravna država“; nije – nego. Država je instrument prinude u rukama vlasti, pa je prema tome pravna – ili je nema.

“Ti nekakvi ljudi…“. Ne može i jedno i drugo. Ili su ti (određeni), ili su nekakvi (neodređeni).

“Naše namere su transparentne“. Transparentne? Hoćete reći – providne? Zašto je toliko teško reći – javne, otvorene, neskrivene, očigledne, jasne, itd? Eto, i ova reč “pojela“ je naših pet reči.

“Postupak je bio legalan i legitiman“. I jedan i drugi pridev odnose se na radnje koje imaju uporište u zakonu, a tek u jednoj dalekoj finesi ostavljaju mogućnost da nešto što je legitimno ne bude i legalno (recimo, postupak zasnovan na moralnom i običajnom pravu), ali govornici koji ovu floskulu koriste daleko su od te finese.

“To je odlična novina“. Hm? To je odlična novost? Ne, nije na to govornik mislio. On je mislio na svežanj štampanog papira koji ima gramatički oblik pluralija tantum. Prema tome, mogu biti samo dnevne novine, a ne dnevna novina.

“Moja malenkost“. Ono što bi moglo da bude izraz skromnosti, pretvara se u uvredu samog govornika, jer nijedan čovek nije malenkost.

“Videćemo se polovinom meseca“. Kojom polovinom – prvom ili drugom? I u kom delu te polovine? Zar nije lepše reći “sredinom meseca“. I lepo i tačno.

“Zauzeli smo stav“. Da, prilikom vežbi razgibavanja zauzeli smo stav (stojeći, klečeći, čučeći, ležeći). Inače, imamo svoje mišljenje.

“Korona virus je mutirao“. Nije. Mutirao je virus korona. Klasičan udar na našu normu koja kaže da je početni redosled reči u rečenici subjekat+predikat+objekat. To može da vam posvedoči i Pepa prase…Pardon – prase Pepa.

“Poznati glumac oženio je manekenku“. Nije, nije i nije! Poznati glumac je mogao da oženi sina, ali sa manekenkom je mogao samo da se oženi. Ako mu je baš do toga…

‘‘Sudija nije sankcionisao grub start“. Nije ni mogao da sankcioniše. Sudija kažnjava, a sankcije propisuje zakonodavac.

“Divlja deponija“. Životinje mogu biti divlje, a deponija može biti nelegalna.

“Monumentalni spomenik“. A šta to beše monument? Naravno, spomenik na latinskom.

SMS poruka –short message service, odnosno servis kratkih poruka. Takav pleonazam može samo kod nas nastati jer je imenica poruka već sadržana u skraćenici (kao i NATO pakt, SMB boja, itd).

“Daj mi tvoj mobilni“. Ne mogu, treba meni, ali broj mogu da ti izdiktiram…

Najveća tračarnica na svetu, FB, donela je nekoliko sintagmi za jezičke lenjivce, od kojih izdvajam tri: “sreća, sreća radost“ (čemu to bezlično ponavljanje?) i “svašta nešto“ – suprostavljanje (stoga i negiranje) opšte i neodređene imeničke zamenice. Znam da mnogi od vas to koriste, ali ovo naša norma dozvoljava samo u žargonu. Isto je sa glagolom zapratiti ; on ne znači pratiti, već ispratiti, sprovesti, uputiti. Reč je o rastajanju, pratnji nekoga u odlasku, što oni koji traže da ih pratite (stalno), sigurno nemaju na umu.

Ima toga još, ali da malo predahnemo do sledeće prilike.

PS

Fotografija je iz arhive autora. Snimljena je u Moskvi.

U sledećem nastavku: “Mile voli disko“.

Napomena:

Tekstove objavljujemo utorkom.