Haron

HARON I DUŠA UMRLOG

ČAS ISTORIJE

„Ja ne vozim besplatno! Jesu li te sahranili sa srebrnjakom pod jezikom?“

„Nisu… Ni grob mi nije obeležen…“

Haron odmahnu rukom: „Stalno slušam takve priče. Mene nećeš ganuti. Ako nemaš srebrni novčić, skloni se! Naići će neko ko ima!“

Duša Umrlog krete unazad, pa zastade: „Čekaj! Mislim da imam da platim.“

Haron ljutito i nestrpljivo pruži ruku. Tamu Podzemnog Sveta obasja svetlost tri zlatnika. Kao da je sav Olimp prodao sve što ima, a novac dao ovom smrtniku. Takve zlatnike ni Hefest nije mogao da iskuje. Pohlepni čamdžija sav zadrhta pred ovom lepotom. Nije ni primetio kad je Duša Umrlog ušla u čamac.

I krenuše preko reke Stiks. Haron, koji je obično bio mrzovoljan, sada je sav trepteo od radosti i radoznalosti: „Zar nisi rekao da ti je grob neobeležen? Kako su te, onda, sahranili sa tolikim bogatstvom?“

„Sam sam se sahranio s tim.“

Haron nije razumeo ovaj odgovor ali mu to nije bilo važno. Bio je srećniji nego ikad. Tada se seti po kojoj ceni uvek vozi i da je samo jedan zlatnik previše. A on ih je imao tri.

„HA – HA – HA – HA!“, prolomi se Podzemnim Svetom.

A Duša Umrlog? Posle mnogo, mnogo vremena, osetio je olakšanje. Osetio je prazninu. Sada više ništa ne zna i ništa nema. I on je srećan. Bez nekog odrećenog razloga. Samo tako … spokojan.

Kad stigoše na drugu obalu, Haron ga upita: „Odakle ti ova tri zlatnika?“

Duša Umrlog mu se okrenu poslednji put: „Jedan je Sunce Gornjeg Sveta, a druga dva su oči jedne žene.“

Haron bi zbunjen. Nije skidao pogled sa zlatnika. Sada prvi put oseti neku nežnost. Čak ih i pomilova kao da su živi. Ni sam ne zna šta mu se to desilo.

Na Duši Umrlog je bilo više dobrih nego loših dela, pa mu je pripalo večno mesto na Jelisejskim poljima. Tamo su Dušu Umrlog čekale mnoge radosti. Razna veselja su učinila da je potpuno zaboravio svoj prethodni život. Ionako je bio kratak, a ovo sada je večno. Samo su mu s vremena na vreme stizali glasovi da je Haron nekako čudno tužan i da sve češće vozi besplatno.

 

 

nedavno pronađen moj odavno zaboravljeni gimnazijski literarni pokušaj

Vladimir Rajčić
Latest posts by Vladimir Rajčić (see all)