HOLOKAUST

„Ukoliko Jevrejin uz pomoć svoje marksističke religije pobedi narode ovoga sveta, onda će njegova kruna biti igra mrtvaca ovog čovečanstva, onda će ova planeta ponovo kao nekada, pre mnogo miliona godina, prazna od ljudi leteti kroz etar.“

Adolf Hitler, „Majn kampf“

 

Ovaj nebulozni citat je samo delić paranoičnih naklapanja u knjizi objavljenoj još 1925. godine. U „Majn kampfu“ (nem. „Moja borba“), kojeg je Hitler diktirao dok je bio u zatvoru, izneta je teorija o Jevrejima kao narodu-parazitu, koji živeći u državi naroda-domaćina, postepeno razara društvo i, ako im se ne stane na put, potpuno unište narod-domaćina, pa onda prelaze na drugi, i tako redom.

Kako je Hitlera mrzelo da piše, on je svoju knjigu diktirao, pa je, na trenutke padajući u vatru besa, izgovarao i potpuno besmislene rečenice. One rečenice koje imaju smisla, nemaju veze sa mozgom. U knjizi je Hitler najavio i pozivao na uništenje onog što on naziva zlim blizancima: komunizam i Jevrejstvo. Tu je i njegova suluda ideja o „Putu na istok“, koja je dovela do Drugog svetskog rata. Za njega, državne granice se ne moraju poštovati, već „viša rasa“ (Nemci) ima pravo da podjarmi „nižu rasu“ (Poljake i Ruse). Zloupotrebivši Ničeovu antihrišćansku ideju da je samilost jačeg prema slabijem slabost, a ne vrlina, smatrao je da Nemci moraju da iskoriste Slovene kao robove i nasele njihove teritorije, koje su potrebne kao životni prostor za arijevsku rasu.

Sve ovo je Hitler lepo najavio u svojoj knjizi mnogo pre dolaska na vlast, i još više pre početka rata. Izgleda da su se racionalni ljudi držali devize: „Pusti budalu, lupa gluposti…“, i nisu verovali da će taj psihopata stvarno sprovesti u delo uništenje čitavog naroda. Ali su se grdno prevarili…

Odmah po dolasku na vlast 1933. godine, nacisti su sproveli više antijevrejskih mera: Bojkot jevrejskih radnji, otpušteni su svi državni službenici jevrejskog porekla, da bi 1935. bili doneti „Nirnberški zakoni“, kojima se čuvala „čistota arijevske krvi“ i zabranjen je brak između Nemaca i Jevreja. Postepeno je položaj Jevreja postajao sve teži, dok ih je nacistička propaganda optuživala za poraz u Prvom svetskom ratu i za izazivanje velike ekonomske krize. Do velikog pogroma, poznatijeg kao „Kristalna noć“, došlo je 9. novembra 1938., u kome su uništavane sinagoge, jevrejska groblja, prodavnice i radnje. Uhapšeno je preko 20.000 Jevreja koji su deportovani u koncentracione logore.

Jevreji su u nacističkoj Nemačkoj odavno bili stavljeni van zakona ali su još uvek postojali. Da bi se i taj „problem“ rešio, sazvana je konferencija u vili Vanze u Berlinu 20. januara 1942. godine. Tu je donet plan o „Konačnom rešenju jevrejskog pitanja“.

Nacisti su i zvanično doneli najzloglasniju odluku u istoriji civilizacije: jedan ceo narod mora biti potpuno uništen! Započeta je deportacija preostalih Jevreja iz Nemačke i okupiranih zemalja u koncentracione logore.

Glavnu ulogu u ovom genocidu je imao SS. Kao najefikasniji način masovnog ubijanja prihvaćeno je gušenje u gasnoj komori. Logori su uglavnom građeni na teritorijama Nemačke i okupirane Poljske. Bilo ih je oko 2000, a među najzloglasnijima su: Dahau, Mathauzen, Aušvic, Treblinka itd. Radno nesposobni (stariji, deca i bolesni) bi odmah po dolasku u logor bili poslati u gasne komore. Ostali su radili kao robovska radna snaga u ratnoj industriji. Izgladneli i zlostavljani masovno su umirali od bolesti i iznemoglosti. Na mnogima su vršeni i monstruozni medicinski eksperimenti.

Sav užas ovog zločina nezabeleženog u istoriji razotkriven je krajem 1944. i početkom 1945. godine, kada su savezničke vojske oslobađale ove logore i zaticale stravične prizore mučilišta i gubilišta kakve zdrav ljudski um ne može ni da zamisli. Procenjuje se da je u tim logorima ubijeno 11 miliona logoraša, od toga 6 miliona Jevreja.

Neshvatljivo je da jedan tako kulturan i prosvetljen narod, kao što je nemački, počini tako strašne zločine. Nemačka jednog Betovena i jednog Getea se srozala na Nemačku jednog psihopate. Hitlerov san o „hiljadugodišnjem Rajhu“ (carstvu) je srušen i danas čovečanstvo ima obavezu da ne zaboravi ovaj zločin i da strogo kazni svaki pokušaj njegovog pravdanja ili umanjivanja.