Opšte je poznato, da ishrana može da ima pozitivan uticaj na zdravlje ljudi ali i da ako se o njoj ne povede računa može da ima višestruke štetne posledice zbog čega je medicina ishranu uvrstila u promenljiv faktor rizika. Polazeći od ovih činjenica, sve je veća potreba ali i zaintersovanost ljudi za pravilnu ishranu jer je ona očigledno jedan od najvažnijih uslova, dobrog zdravlja. Pod, pravilnom i zdravom ishranom se podrazumeva raznovrsna i uravnotežena ishrana, koja ne isključuje ni jednu grupu namirnica u potpunosti, ali isključuje nezdrave vrste hrane kao što su industrijske preradjevine, prosti šećeri, hrana bogata nezdravim (zasićenim i trans) mastima i sl. Ona podrazumeva unos voća, povrća, proteina iz zdravih izvora kao što se manje masna mesa, riba i odredjeni mlečni proizvodi, ugljenih idrata iz zdravih izvora kao što su npr.žitarice i voće i zdravih masti iz ribe i iz odredjenog povrća i voća…
Tokom zimskih meseci više vremena provodimo u toplim kućama i stanovima a fizičku aktivnost značajno smanjujemo u odnosu na letnji period. U zimskom periodu proslavljamo velik broj svetkovina a običaj je da trpeza bude puna tri dana za redom, što za posledicu ima prejedanje.
Uzimajući u obzir činjenicu da se sve pomenute okolnosti odražavaju na naš zdravstveni status pogotovu kada spoljna temperatura može biti ispod nula stepeni jasno je da ishranu treba prilagoditi povećanim potrebama za oderđenim nutrijentima. Iz tog razloga, Pravilnu ishranu treba poštovati tokom cele godine, a ne samo u periodima kada su nam dostupne raznovrsne namirnice. Sezonski smo veoma uslovljeni kada je dostupnost odredjene hrane sa naših podneblja u pitanju, pa zimski period može predstavljati izazov kada je ishrana u pitanju. Kako su nam sada i preko zime dostupne neke namirnice iz tropskih krajeva, voće koje smo koristili u sezoni treba zameniti tropskim. Odredjeno povrće možemo koristiti i iz zamrzivača. Što se tiče zimnice ona je takodje veoma zdrava, kao npr.kiseli kupus koji je odličan izvor probiotika i vitamina. Mesa i mlečni proizvodi su dostupni i u hladnijim mesecima jednako kao i u toplijim. U hladnim mesecima je poželjan nešto veći kalorisjki unos zbog termogeneze (proces proizvodnje toplote u organizmu) ali je prekomeran unos kalorija štetan.Od vitamina, onaj koji može najviše da nam nedostaje, jeste D vitamin koji se najviše stvara pod uticajem sunčeve svetlosti, a iz hrane ga ne možemo uneti u dovoljnim količinama. Takodje, uvek poželjan vitamin je C vitamin, a od minerala cink, jer utiču na poboljšanje imuniteta koji u zimskim mesecima može da opadne.
U zimskom periodu često pravimo greške u ishrani pa treba obratiti pažnju na pre svega na nezdrave masti i na proste šećere, jer često se dešava, baš zbog sezoskog nedostatka odredjenih namirnica i povećanog kalorijskog unosa, da ljudi preteruju sa masnim mesima i mesnim preradjevinama kao i sa slatkišima, tortama, kolačima koji sadrže nezdrave šećere i masti.
ZIMSKA EPIDEMIJA GOJAZNOSTI: Kada zahladni nutritivne navike i kalorijski unos ostaju isti a, KRETANJE SE SMANJUJE tako da lako nabacimo kilograme !!!
Da bi smo očuvali zdravlje potrebno je pored pravilne ishrane upražnjavati i fizičku aktivnost.
Dakle, pravilna i zdrava ishrana i fizička aktivnost jednako je ZDRAVLJE !!!
Zima, zima – pa neka je, ne boji se ko je zdrav !
dr Snežana Plećević, specijalista higijene
