Istorija i razvoj Gradskog pozorišta u Požarevcu od 1929. do 1934. godine

Na konferenciji održanoj 4. aprila 1929. godine u Hotelu „Srpska kruna“, na inicijativu požarevačkih intelektualaca i zaljubljenika u pozorište, doneta je odluka o obrazovanju gradskog diletantskog pozorišta. Uprava Oblasnog narodnog pozorišta izabrana je 24. aprila, a činili su je dr Vukota Božović kao predsednik, trgovac Miša Obradović, advokat Rada Marković, činovnik Trgovačke banke Žarko Milosavljević, dr Soja Lješević, predsednik Opštinskog suda Mihailo Krstić i štampar Đorđe Naumović, kao članovi. Prva predstava, „Beogradski Don Žuan“ Nikole Jovanovića, u režiji Petra Matića odigrana je 5. maja 1929. godine.

Od juna 1930. pozorište menja status u banovinsko i naziv u Narodno pozorište Dunavske banovine. Tako će ostati do juna 1934. do gašenja. Tokom postojanja pozorišta brojni glumci, kraće ili duže, igrali su na njegovoj sceni: Hi­ja­cin­ta i Jo­van Ha­ri­to­no­vić, Je­le­na Ku­jun­džić, Ka­ća Sto­ja­di­no­vić, Dra­ga Mi­lo­je­vić, Na­da Pe­tro­vić-Ban­dić, Zo­ra Cr­no­gor­če­vić, Le­po­sa­va Ko­la­re­vić, Le­po­sa­va Đor­đe­vić, Ol­ga Sto­ja­di­no­vić, Da­na Pe­tro­vić, Mi­ha­i­lo La­zić, Du­šan Ku­jun­džić, Alek­san­dar Ra­ško­vić, Mi­lan Ban­dić, Mi­lan Aj­vaz, Pe­tar Ma­tić, Mi­o­drag Avra­mo­vić, Mi­lan Živ­ko­vić, Mi­lo­rad Ve­lič­ko­vić, Pa­vle Bo­ga­tinčević, Jo­van i Zla­ta Ko­va­če­vić, Dragutin Ža­ba­rac, Vi­to­mir Ka­ča­nik, Si­ma Sta­no­je­vić Šu­ćur, Ži­ka Sta­ni­sa­vlje­vić, Mi­lan Vuj­no­vić, Mo­mir An­drić, Je­le­na Stanisavljević, Žika Sta­ni­sa­vlje­vić, Le­po­sa­va Ko­la­re­vić, Sa­ve­ta Be­a­to­vić, Jo­van Tanić, Ma­ri­ca Ta­nić, Leposava Đorđević, Branko Đor­đe­vić, Da­na Pe­tro­vić, Da­na Jo­cić, Bo­ži­ca Kazazović, Esad Ka­za­zo­vić, Ivana Fe­ra­ri, Mi­lu­ti­n Mar­ko­vi­ća, Đor­đe Ko­zo­ma­ra, Sal­ko Repa­k, Ma­ra La­ner, Sima Sta­no­je­vi­ć Šu­ću­r, Aspazija Torđanski, Iva­n Tor­đan­ski, Mi­o­dra­g Živ­ko­vi­ć, Jo­va­n Ha­dži­ć, Le­la R. Le­tić, Katica Lazić, Mihailo Lazić, Mara Laner, Saveta Beatović, Milan Živković, Milutin Mirković, Lju­bi­ša Fi­li­po­vi­ć i Bo­ži­da­r An­dri­ć. Ve­ći­ni glu­ma­ca glav­na ško­la bi­la je sce­na. Tek sa do­la­skom no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­ju je pred­sta­vljao Pa­vle Bo­ga­tin­če­vić, po­zo­ri­šte do­bi­ja obra­zo­va­nog glum­ca. Zainteresovanost glumaca za angažman u ovom pozorištu bila je velika pa se na jedan od konkursa javilo čak 30 glumaca. Tru­pu su či­ni­li i di­le­tan­ti, od ko­jih se po­mi­nju iz­ve­sni Na­stić, Br­kić, Po­po­vić, La­za­re­vić, Voja Živ­ko­vić i Mi­ro­slav Mi­ja­to­vić, koji je bio posebno cenjen. Jo­van Ig­nja­to­vić i Jovan Kovačević bili su angažovani kao su­fleri.

Pra­vil­ni­kom po­zo­ri­šta bi­lo je pred­vi­đe­no ka­kvo tre­ba da bu­de po­na­ša­nje glu­ma­ca, o čemu je vrlo strogo brinula pozorišna uprava. Tokom pri­pre­ma za no­vu po­zo­ri­šnu se­zo­nu 1930/31. bi­lo je ne­ko­li­ko spo­ro­va iz­me­đu glu­ma­ca i upra­ve. Ži­ka Sta­ni­sa­vlje­vić je upo­zo­ren da „svo­je dr­ža­nje ubu­du­će po­de­si“, a Dra­gu­tin Ža­ba­rac, re­di­telj je razrešen dužnosti jer je kritikovao rad Uprav­nog od­bo­r, lo­še po­stu­pao pre­ma po­je­di­nim čla­no­vi­ma ansambla, a na jednu pred­sta­vu do­šao u na­pi­tom sta­nju. Vi­to­mir Ka­ča­nik je po­zo­ri­štu „to­li­ko pra­vio ne­pri­li­ke“ da je upra­va pretila da će oba­ve­stiti po­li­ci­ju i upra­vu Udru­že­nja glu­ma­ca ukoliko ne napusti Požarevac. Zabeležene su i političke manifestacije odnosno kritike vlasti i aktuelnih dešavanja tokom predstava zbog čega su policijski službenici prisustvovali tokom izvođenja.

O glum­ci­ma su u arhivskom fondu Narodno pozorište Dunavske banovine sačuvane zabeleške koje govore o ta­len­ti­ma, spo­sob­no­sti­ma i ma­na­ma. Ovaj listić, koji objavljujemo kao arhivaliju meseca aprila, jeste zanimljiva zabeleška o jednom od članova ansambla. O ženskim članovima ansambla i njihovom eventualnom odstupanju od poželjnog obrasca ponašanja nije ostalo tragova kroz dokumenta. Nesumnjimo je uticaj članova pozorišta u pogledu ponašanja, stava, odevanja, bio veliki na malu patrijarhalnu zajednicu kakva je Požarevac, pa je iz tog razloga pozorišna uprava vodila računa o njihovom načinu života i ponašanja u javnosti, a na taj način i o ugledu pozorišta.

Fotografija: Karakteristika suflera u pozorištu Jovana Kovačevića „dobar, dobar sufler, pijanica, talentovan“
Istorijski arhiv Požarevac, Narodno pozorište Dunavske banovine Požarevac (NPDb – Po), 1930, I, 31/1

Obradila: Slobodanka Cvetković

Arhivalija meseca april 2026.

Poportal