Izložba Dimitrija Popovića – IGRA STAKLENIH NITI

„Predstavljamo vam mladog umetnika, rođenog u Požarevcu, školovanog na Fakultetu likovnih umetnosti. Ovo nije prvi put da Narodni muzej jednom ovakvom izložbom želi da pruži mladim umetnicima institucionalnu podršku. Trudimo se da bar jednom izložbom godišnje podržimo i ponudimo priliku za afirmaciju i komunikaciju mladim školovanim umetnicima na polju vizuelnih umetnosti u vidu:

-prezentacije njihovog aktuelnog stvaralaštva i
-medijske promocije.
Setimo se izložbe Minje i Marije Poljak, Milana Aleksića, Filipa Ristića, Igora Gardinovačkog, Adela Faresa, Sanele Begović i mnogih drugih mladih neafirmisanih umetnika koji su prošli kroz Galeriju Narodnog muzeja Požarevac“, istakla je Marina Radosavljević, viši kustos istoričar umetnosti Narodnog muzeja u Požarevcu.

______________________
Dimitrije Popović rođen je 1993. godine u Požarevcu.
Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu je završio osnovne i master studije na odseku slikarstva u klasi profesora Dobrice Bisenića.
Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija vajarstva na matičnom fakultetu, gde ima zvanje istraživača – pripravnika.
Do sada je ostvario 4 samostalne izložbe, i preko 20 grupnih izložbi i projekata u zemlji i nostranstvu. Godine 2020. učestvuje u projektu „Nature is my home-land”, koji je predstavljen internacionalnom izložbom u u Krakovu. Od 2015. je deo kreativnog tima “Čiča Mičino”-g pozorišta za decu iz Beograda – učestvovao je u realizaciji preko 20 njihovih predstava.
________________________

Promišljajući o granicama tradicionalno shvaćene skulpture Dimitrije Popović, polazeći najpre od slikarstva, potom gradeći iskustvo ispitujući treću dimenziju kroz drvo i kamen, ishodište nalazi u sistemu koji ne može biti striktno definisan u okviru pojma skulpture. Krećući se od boje ka masi, Popović se zaustavlja na staklu kao pogodnom i uzbudljivom materijalu za njegove eterične umetničke instalacije. Njegove apstraktne konstrukcije stoje u službi komunikacija mentalnog prostora posmatračevog shvatanja i analitički predstavljenih figura.

Inpirisan umetnošću Inuita, Popović disbalans prirodnog sveta, sveta duha i kosmičkog, dočarava varijabilnim konstrukcijama u kojima svetlost – boja – prostor zauzimaju značajno mesto. Prožimanje staklenih kolorisanih entiteta različitih oblika, grupisanih u lebdeće linije ili samostojeće amorfne figurice, stvara metaforu za naše veze jedni sa drugima i sa prirodom. Transparentnost materijala omogućila je vizuelni i fizički prodor po dubini forme. Slučajnost je prihvaćena, a neodređenost podrazumevana. Raskidanje sa unapred koncipiranim trajnim formama i organizacijom stvari je smišljena namera.

Dimitrije Popović svoje skulpture postavlja u postojeći ambijent koji ih artikuliše, zbog čega ove staklene grupe predmeta mogu da budu razmatrane i kao instalacije. Bez oslanjanja na reprezentativni skulptorski izraz, Popovićeve konstrukcije dobijaju oblik u kome je ideja glavni nosilac, a posmatrač primalac i intimni tumač.
Popovićeve kreacije pune igre svetlosti i senke, materijalizuju promenljivost i efemernost bića. Kroz njegove staklene skulpture, granice između vidljivog i nevidljivog se potiru i otkrivaju komplikovane dimenzije stvarnosti. Ova dela, kao portali ka beskonačnom makrokosmosu i fascinatnom mikrokosmosu, pozivaju nas da istražimo dubine sfera postojanja i misterije univerzuma gde priroda i duhovnost ostaju nerazdvojni.