JUNKERS JU 87 ŠTUKA

„Nema bombardovanja dok Štuka na zasvira!“

anonimna starica, 1999. g.

 

 

Tog 24. marta 1999. godine u požarevačkoj Hali sportova, Odbojkaški klub Mladi radnik je gubio od Ribnice iz Kraljeva sa 2:1 u setovima i bio pred ispadanjem u drugu ligu … Tu tragediju je sprečila daleko veća tragedija … Taman kad su požarevački odbojkaši bili pred porazom sezone, među publikom se, prvo tiho, a zatim sve glasnije, pronela vest da je NATO pakt počeo bombardovanje i da su prve bombe već pale na Beograd i Novi Sad. Ubrzo je u Hali sportova zavladala panika i pravi stampedo ka izlazu.

Bombardovanje 1999. godine je još uvek svima u sećanju. Mnogi su primeri junaštva, kao i u svakom ratu, ali je ovaj rat, zbog ogromne neravnopravnosti zaraćenih strana, obilovao ironičnim, crnim humorom sa naše strane. Jedan od tih primera je da je u nekom skloništu, dok su deca bila preplašena od jakih eksplozija, neka starica pokušala da ih uteši rečima: „E, deco, deco, ne znate vi ništa! Nema bombardovanja dok Štuka ne zasvira!“

 

 

Junkers JU 87, Štuka (skraćeno od sturzkampfflugzeug – jurišni borbeni avion) je jedan od najpoznatijih aviona II svetskog rata. Osnovna namena mu je bila da kao bombarder za obrušavanje napada manje ciljeve (tenkove, bunkere, brodove, mostove…) koje je bilo teško pogoditi bombardovanjem sa velike visine.

Krila u obliku slova W su mu davala veliku brzinu prilikom poniranja ali i prepoznatljiv izgled. Nacistička propaganda ga je proglasila simbolom nemačke premoći u vazduhu. Osim „izlomljenih“ krila, ovaj avion je imao još jednu osobenost. Prilikom poniranja uključivale bi se sirene sa nadimkom „Trube Jerihona“, koje su dodatno širile paniku među protivničkim civilima i vojnicima. Štuka je u nemačkom Luftvafeu imao do te mere kultni status, da su na početku rata na njemu leteli iskljičivo piloti iz aristokratskih porodica.

Dok je nemačka vojska ređala pobede u Poljskoj i Francuskoj, sve je bilo u redu. Međutim, kad je nastupila Bitka za Britaniju u leto 1940. godine, mane ovog aviona su došle do izražaja. Sva buka oko Štuke, bilo da dolazi od ugrađenih sirena ili od propagande, pokazala se kao potpuni promašaj. Dobar marketing nije nikako mogao da pomogne u borbi sa brzim lovcima tipa Spitfajer i Hjurikejn. Štuka je bio brz prilikom obrušavanja ali i vrlo spor u penjanju. Britanski lovci bi ga uvek stizali i obarali bez većih problema. Umesto da budu strah i trepet, Štuke su postali glineni golubovi za vežbanje preciznosti britanskih pilota.

Usled velikih gubitaka, vrlo brzo su neslavno povučeni na druge frontove. Junkers JU 87 je uvek ostao samo izvikani model i dokaz da velika reklama ne podrazumeva i veliki kvalitet.