U svetu postoji jedno „carstvo“ u kojem caruju žene. One donose odluke, raspolažu imovinom i ujutru izbace muškarca iz kuće.
Znate li da matrijarhat postoji i danas, u gotovo izvornom obliku, i da se hiljadama godina nesmetano odvija u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, u podnožju Himalaja, ali i u Indoneziji, na planinama zapadne Sumatre?
Od kada se saznalo za tibetansku zajednicu Mosuo, postali su prava turistička atrakcija, privlačeći veliki broj znatiželjnika.
Veruje se da pripadnici ovog plemena oko 2000 godina neguju kulturu matrijarhata, društvenog uređenja u kom vlast pripada ženama, pogotovo majkama.
One su na čelu porodice, brinu se o zajednici, zadužene su za sve važnije odluke i upravljanje imovinom. Partnere menjaju kad požele, mogu da ih imaju više istovremeno, a muškarac je u obavezi da napusti njenu kuću pre svitanja.
Cipele ispred vrata
Da je „zamenjen“, ljubavnik saznaje prema cipelama – ako se par muške obuće nalazi ispred partnerkinih vrata, to znači da je, makar i simbolično, zauzeta drugim i da joj je nepotreban.
Žena sama podiže decu, ne zanima je previše ko im je otac, jer su ujak i bratanac važnije figure u njihovom odgajanju. Koliko je Mosuancima nebitna spoznaja dečjeg očinstva, potvrđuje i to što u jeziku ovog plemena ne postoji reč koja označava pojam „muž“ i „otac“.
Pored pomenutog plemena, ovaj oblik organizacije društva neguje i autohtona etnička grupa Minangkabau, koja živi na planinama zapadne Sumatre, u Indoneziji, a predstavljaju najveći matrijarhat na svetu, čija se kultura zasniva na lokalnim običajima, verovanjima i zakonima izvedenim iz animizma i hinduizma, ali delimično i na islamu.
Kod njih mladoženja dolazi u ženinu kuću i živi sa njenom rodbinom, donoseći miraz koji su upravo oni tražili. Žene iz ove grupe pribegavaju braku, jer im donosi ekonomske i socijalne privilegije, dok se od muškaraca očekuje samo da redovno donose prihode, podmirujući sve troškove domaćinstva.
