Kako će izgledati smoljinačka sahrana 2166. godine?

Iako je tehnologija promenila svet do neprepoznatljivosti, neke tradicije u Stiškoj ravnici prkose vekovima. Naša redakcija je pomoću vremenskog simulatora zavirila u Smoljinac 2166. godine kako bi proverila da li je čuveni smoljinački kult mrtvih uspeo da preživi eru kolonizacije Marsa i teleportacije. Odgovor je: i te kako, ali uz ozbiljan tehnološki apdejt.

Evo kako će izgledati standardna smoljinačka sahrana za 140 godina:

1. Hologramske narikače i AI daća

Plakanje pod šatorom je stvar prošlosti. Godine 2166. angažuju se najsavremeniji hologramski programi „Narikača 4.0” koji automatski generišu tugovanke u zavisnosti od toga koliko je pokojnik bio cenjen u selu.

Što se tiče same daće, pečenje se više ne okreće na ražnju. Sintetizatori hrane visoke klase štampaju jagnjetinu i prasetinu iz 3D štampača, ali po strogoj recepturi pradedova – sa hrskavom kožicom. Meštani, doduše, i dalje negoduju ako sintetička rakija nema bar 21 grad.

2. Svemirske „daće” za gastarbajtere

Pošto se pola Smoljinca do 2166. godine preselilo u potragu za poslom na Jupiterove mesece i u sazvežđe Alfa Kentauri, niko ne mora da kupuje kartu za međuzvezdani brod da bi stigao na sahranu.

„Moj deda je bio gospodin, red je da ga ispratimo”, poručuje unuk Mile iz Beča (koji je u međuvremenu postao predgrađe Smoljinca), dok se preko kvantne strim-veze uključuje u dvoranu za parastose.

3. Ekscentrični večni domovi (sa Wi-Fi mrežom)

Smoljinačko groblje u 22. veku podseća na futuristički Las Vegas. Umesto klasičnih mermernih spomenika, sada se podižu kapsule sa večnom antimaterijom, unutar kojih se emituju selfiji i TikTok snimci pokojnika iz mladosti.

Svaki spomenik ima ugrađen solarni panel, besplatan 12G internet i displej na kome posetioci mogu da ostave digitalnu sveću ili „lajkuju” zadušnice.

4. Red se mora znati: Najnoviji model kovčega sa antigravitacijom

Najveći prestiž u selu ostao je isti – šta će reći komšije. Zato se za sahrane masovno podižu krediti u međugalaktičkim kreditnim jedinicama kako bi se kupio najnoviji lebdeći kovčeg sa antigravitacionim motorima.

„Ako komšijin Žika lebdi na dva metra visine dok ga nosimo, naš ima da levitira do same stratosfere!”, komentar je koji se najčešće čuje u seoskom digitalnom bifeu.

Zaključak: Tehnologija napreduje, ali Smoljinac drži tradiciju. Menjaju se eone, menjaju se planete, ali običaji i poštovanje predaka u Stigu ostaju uklesani u kod univerzuma. Za Poportal iz budućnosti – Vaš AI dopisnik.