Kako je Crveni krst u Požarevcu dobio jedan od prvih internet klubova u Srbiji

2001. godina. Podrum zgrade, pet računara i ISDN linija koja je tada bila luksuz. Ovo je priča o tome kako je jedna humanitarna organizacija, usred teškog perioda za celu zemlju, napravila nešto što grad i danas pamti.

Te 2001. godine radio sam kao informatičar u Crvenom krstu Požarevac. Izbeglice iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije još uvek nisu bile prošlost — pomoć je i dalje stizala u regionalne centre, a Požarevac je pokrivao opštine Braničevskog i Podunavskog okruga. Moj posao bio je održavanje mreže računara i opreme, kako bi se raspodela humanitarne pomoći mogla pratiti uredno i pouzdano.

Ali Crveni krst Požarevac tada nije radio samo to. Imao je i narodnu kuhinju u kojoj su se svakodnevno pripremali obroci za najugroženije sugrađane.

Ideja koja je stigla iz Ženeve

Međunarodni komitet Crvenog krsta imao je viziju: lokalne organizacije ne smeju zavisiti večno od donacija. Treba ih osnažiti tako da razviju sopstvenu privrednu aktivnost kojom će se jednog dana samoizdržavati. Narodna kuhinja je, po toj logici, polako prerastala u restoran koji danas priprema hranu i za građane, firme i ketering.

Početkom 2001. razgovarao sam sa tadašnjim sekretarom Crvenog krsta Požarevac o tome čime bismo mogli da konkurišemo kod međunarodnih donatora — nečim čega nema previše u gradu, ne još jednom pekarom. Predložio sam internet klub.

Sekretaru se ideja svidela. Zadužio me je da napišem projekat i dobro ga obrazložim. Prostor smo imali — uređen suteren zgrade čekao je namenu.

Dial-up, ISDN i strpljenje koje danas ne postoji

Za mlađe čitaoce, kratko pojašnjenje kako je internet tada funkcionisao.

Postojali su modemi — spoljni ili unutrašnji — koji su se povezivali na provajdera putem obične telefonske linije. Modem bi „birao“ broj, zakačio se na server, i tek tada bi internet bio dostupan. U tom periodu telefon je bio zauzet. Stalno. Jer propusnost veze bila je svega 8 do 15 kilobajta u sekundi.

Zvuči nemoguće danas, ali aplikacije tada nisu bile velike — nekoliko megabajta bilo je sasvim dostižno. Svet je funkcionisao u drugačijem ritmu.

Mi smo, srećom, krenuli korak ispred. Internet u klubu povukli smo digitalnom ISDN telefonskom linijom — što je za 2001. godinu bilo otprilike ono što je danas optički kabl.

Pet računara, podrum i 400 polaznika

Međunarodni komitet Crvenog krsta prihvatio je projekat, finansirao nabavku opreme i poslao je na adresu. Startovali smo sa pet računara u podrumu zgrade Crvenog krsta Požarevac.

U početku je klub radio slabije. Nije bilo društvenih mreža — Facebook i Instagram još nisu ni postojali — pa smo reklamirali klub preko lokalnih radija i televizijskih stanica. Polako, ali sigurno, publika je počela da dolazi.

Pravi preokret došao je kada smo potpisali ugovor sa Narodnim univerzitetom „Božidar Adžija“ iz Beograda za organizovanje računarskih obuka. Klub je odmah proradio punim kapacitetom. U svega tri godine, obuke je prošlo više od 400 polaznika.

21. vek je tražio informatičko znanje u svim granama života. I Požarevac je bio spreman.

Internet klub Crvenog krsta Požarevac radio je do 2007. godine.