Posle entera nema kajanja
Internet je kao svaka druga alatka: ako ga lepo i u meri koristite, to je tekovina koja može značajno da vam poboljša život. Ako, pak, zamislite da ne postoji ništa van njega što zaslužuje veću pažnju i da se na njemu može naći sve što vam treba, onda nastaju problemi. Tako je i sa mrežnim grupama. Dobre su, korisne, pa i zabavne. Pronađete ili zapazite prijatelje koje ste nekako izgubili iz vida, pročitate nešto korisno. Međutim, verovatnoća da ćete naići na ljude brze i lake na okidaču zvanom tastarura je sve veća. Shodno tome, i problemi mogu da se nagomilaju, jer jedna neoprezna poruka i eto gužve. Možete je obrisati, ali neko je već napravio snimak ekrana (screenshot) i počinje njime da razmahuje, preti i, naravno, manipuliše. Zato mislim da ovaj tekst može pomoći svima nama (tu svrstavam i sebe) koji ponekad prebrzo kliknu na enter i tako sebi zakomplikuju život, umesto da ga bar malo pojednostave.
Kako i kada je teorijski postavljen model na kome se zasnivaju mrežne grupe, pa i fejsbuk? Napominjem – ovo nije naučni rad, mada može da bude. Potrudiću se da ne bude dosadan (kako to ume da bude na nastavi) i da svima pomogne u izbegavanju zamki iz kojih se teško i mučno čovek izvlači. Krenimo stazama nauke, bar kratko vreme – nećete zažaliti. Odvojte deseti deo vremena koji koristite za šetnju po fejsbuku, kako biste i ovo pročitali.
Osnovni model kojim mi komuniciramo korišćenjem kompjutera jeste Šenon – Viverov. Za njega kažu kako je toliko jednostavan pa je neverovatno da se niko ranije nije setio da ga definiše, a postoji od prvih svesnih vremena čoveka. On ima jedistveno svojstvo da se može primeniti i na analogni i na kibernetički način komunikacije: komunikator s enkoderom – kanal poruke – dekoder sa recipijentom. Dakle-komunikator enkodira poruku, šalje je određenim kanalom (vazduhom, telefonom, kompjuterom), a recpijent je prima i dešifruje. Osnovna zamisao, naravno, jeste da se prenese poruka, a ona se može preneti raznim kanalima. U ovom slučaju to je internet. To sada izgleda kao otkrivanje tople vode, ali bitno je reći da je to u suštini kibernetički model koji je primenjiv na sve modele (pojedinačnog i masovnog) komuniciranja i informisanja. I da ovde, usput, naglasimo razliku: informisanje je samo onda kad vi primate ili predajte poruku. Komuniciranje je kad poruku uzvratite. Naš kompjuter, koji svaki dan koristimo, istovremeno je i enkoder (pretvara, kodira naše poruke u bitove koje šaljemo sagovorniku) i dekoder (pretvara bitove u vidljive poruke kako bismo mogli da razumemo šta drugi nama šalju).
Gde je tu mesto socijalnih grupa ? One jesu revolucionarne po tome što su model pojedinačnog komuniciranja (uzmimo telefonski razgovor kao tipičan primer) pretvorili u model masovnog komuniciranja. Nauka to zove – pretvaranje interpesonalne komunikacije u masovnu. Cvrc! Zvuči mudro, a vrlo je jednostavno – razgovor dvoje pretvara se u razgovor mnogo njih. Masovno komuniciranje jeste ranije bilo isključivo rezervisano za novine, radio i televiziju, pa i film ; međutim i tada je bilo asimetrično! Poruka je stizala do ogromnog broja recipijenata, ali nisu svi bili u situaciji da direktno uzvrate (pismom, uključenjem u emisiju, anketom, itd), već posredno – fidbekom, odnosno, odjekom, reakcijom na neku vest. Modeli na internetu (blog, portal, forum, socijalne grupe, razni mesendžeri) do krajnosti i dramatično omogućavaju (i dozvoljavaju) trenutno i lagodno, uprošćeno komuniciranje između komunikatora i recipijenta u, praktično, neograničenom obimu – i vremenski i količinski. Pritom, naravno, ne spominjem kvalitet komuniciranja jer on može biti i visokostručni (kakav je često na forumima), ali i običan bizaran razgovor, kakav se odvija na bilo kom četu.
Šta je omogućilo takvu eksploziju masovne komunikacije? Ništa što već nije razmotreno i izmišljeno, samo je trebalo materijalizovati sredstvo! Brojni teoretičari komunikologije, pre svih Šram, kao i Džon i Matilda Rejli, stvorili su teorijsku podlogu za ovo “savremeno čudo“ . Šram je dokazao da je interpersonalna komunikacija podobna i za masovnu komunikaciju, a Rejlijevi su otišli korak dalje i definisali referentne grupe učesnika komunikacije!! Hajde da to slikovito opišemo, pa će biti potpuno jasno:
Bacite kamičak u vodu (kamičak je vaša poruka). On pravi koncentrične krugove, zar ne? To su vaši prijatelji do kojih je doprla poruka. E, onda neko do vas uradi to isto, pa se napravi još jedan koncentrični krug koji se preklopi s vašim krugom. U tom odsečku, preseku dva kruga nalaze se zajedničke informacije (zajednički prijatelji, zidovi, itd). Svi ti krugovi utiču jedan na drugi, srazmerno blizini “bacanih kamičaka“. Broj kamičaka ničim nije ograničen i – eto nam Fejsbuka!Zašto se na njega toliko dugo čekalo? “Samo“ je trebalo omasoviti (pojevtiniti) sredstvo za koje sada i vrapci na grani (od predškolskog uzrasta do poznih penzionerskih godina) znaju da se zove internet. Sve je potom, kao što znamo, bilo pitanje vremena i maštovitosti, kreacije da se stvori nešto što će i lepo izgledati – pri tom donoseći ogromne pare svojim “izumiteljima“.
Zašto sam sve ovo napisao? Naravno, ne da bih se preslišavao nešto što sam predavao ili da bih pokazao da vladam tom materijom, već stoga što se iza naoko senzacionalnih procesa (kakva je pojava FB) nalaze duboko utemeljene naučne istine i to prilično jednostavne...A na kraju lanca tih naučnih istina stoji Frojd i zadovoljno se smeška jer i on je naučnik. On bi vrlo zadovoljno trljao ruke kada bi neke članove socijalnih grupa (a posebno one sa lažnim profilima, friziranim životima, netačnim podacima, selfijima, brze i prgave na tastaturi, itd) video u svojoj čekaonici, potpuno svestan kakvi su ih sve motivi doveli na FB i zašta sve, baš na njemu, traže lek…
Kakav je moj odnos prema svemu tome? Bilo bi blesavo i nepraktično ignorisati ga i ljutiti se što on postoji (koliko puta sam čuo – “je.o te internet“). Koristim ga onoliko koliko može da unapredi moj život. Ni manje ni više. Nije mi glavni, ali nije ni nevažan. Kao struja, automobil, avion, mobilni telefon, itd… On treba da služi meni, a ne ja njemu. Naravno, sada konačno dolazimo i do ličnog izbora: neko voli složenu komunikaciju, neko jednostavnu, neko je površan, neko ne…Forumi i portali su, definitivno, mesto za mene. Tu se osećam prirodno, uz veoma važnu ogradu: ništa, ali ništa ne može zameniti realni život, bez obzira na to što je komunikacija u realnom životu relativno spora i skupa – u odnosu na virtuelnu. Virtuelna komunikacija ustoličila je i ojačala komunikacijsku patologiju (neiskrenost, podmuklost, prevrtljivost, zluradost, lažnu hrabrost, itd), sve ono što se u realnom životu relativno lako uoči i brzo raskrinka.
Sve u svemu – internet zajednica lako skrene u površnost i neiskrenost, pa i patologiju. Koliko puta ste pročitali neke bljuvotine i uvrede preko FB, koje vam dotična osoba ni u snu u realnom životu ne bi izgovorila? “Pljuvačina“ po nekoj javnoj ličnosti mnogo drugačije izgleda na FB nego kada stanete pred njega...E, da ne tupim više. Ovo ste sve i vi mogli da napišete, ali ja sam slučajno imao prozor u vremenu pa sam to uradio umesto vas.
Istina je da se sada već mogu naći hiljade naučnih radova (uključujući i doktorate) o patologiji na internetu. Čitao sam obilje izvanrednih članaka i analiza (anamneza) raznih pojava. Postoje specijalisti ,“profilajzeri“ za bolesnike na netu, ali i vojne i policijske službe koje se bave profilaksom, odnosno zaštitom od neta. Naravno, bave se i drugom stranom tog rada – obaveštajnom, ali to je tzv. aktivni program; obaveštajni rad podrazumeva potragu (u ovom slučaju pretragu, sortiranje, a zatim i analitičko-sintetički pristup podacima) i u tome nema ničeg patogenog. Kontramere, odnosno kontraobaveštajna aktivnost bavi se i standardnim, ali i patološkim opasnostima i pretnjama svih vrsta. U tome prednjače, naravno, tvorci socijalnih mreža jer oni znaju s kojim ciljem su ih stvorili.
Ovo nije čvorovićevska teorija, već realnost.To se lako može dokazati.
Mreža kakava je FB jednostavno je sistemski idealna za ispoljavanje svih vrsta emocija i strasti – od najnižih do najuzvišenijih; iznošenja svih mogućih činjenica – od najbizarnijih (šta sam danas spremao za ručak), do najmorbidnijih (nedavno je jedan roditelj objavio obdukcijske nalaze svog sina, i to nije prvi put). Dakle, FB je (pored nesumnjive, atraktivne ponude da potražite svoje izgubljene prijatelje ili se besplatno reklamirate) širom otvorio vrata nekim tipusima koje bi veoma brzo sklonili sa ulice – kolima hitne pomoći ili dežurne patrole. Međutim, na FB oni se osećaju sigurno. Zašto? Zato što sistem kontrole praktično, kao što znate, ne postoji, osim ako ne koristite govor mržnje ili ono što se danas zove “politička nekorektnost“. Svako od nas je sam sebi moderator, sudija i izvršilac, pa ko voli – nek izvoli. FB na taj način potpiruje maštu, gradi lažnu kulu oko nečije ličnosti, dajući mu osećaj moći i, naravno, stimuliše da se krug takvih “prijatelja“ štiti. Sve dok je monitor ispred njih, kao glavni štit, kako oni misle.
Tako smo došli do paradoksa: dok vam u pravom životu lažni prijatelji predstavljaju crnu mrlju njihove i vaše savesti i ličnosti, na FB oni su kolateralna pojava, bezazleni prateći proizvod. Eto, danas sam dobio nekoliko zahteva od ljudi “koje možda poznajem“…a pored njih stoje imena “zajedničkih prijatelja“- od kojih ja ne poznajem nikog!! Tako se prave spomenuti koncentrični krugovi bez ikakvog problema. Podsetimo se i one karikature kad udovica stoji sama kraj odra i kaže: “Ne mogu da verujem…a na fejsbuku je imao 5.000 prijatelja…“.
Ne bih da vas dodatno nerviram, ali izgovorite nekoliko puta, bez posebne koncentracije ovu reč. Šta ćete čuti? Fejzbuk! Naše jednačenje po zvučnosti prilagodili smo stranom i to je to. Prema našoj normi, često ne dolazi do jednačenja zvučnosti na sastavu složenica, ali nije obavezno prihvatiti strani oblik. Nije obavezno, pa ipak smo ga prihvatili…A setite se samo brojke šezdeset.
I, šta rekosmo? FB je novost? Ma, kakvi, sve alapače ovoga sveta dobro znaju da je najgore ogovaranje za koje niko ne zna. Njima ne treba nikakva nauka da nekoga uzmu na zub i počnu da ga razmazuju. Samo treba doći na pravo mesto. Recimo – fejsbuk…
U sledećem nastavku: “Ljubičevski most – bila jednom velika…Morava“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
