Kik boks šampionka Sara Miljković iz Požarevca: od rekreativnog treniranja do profesionalnih trijumfa

Pre nego što je počela da se rekreativno bavi kik boksom, Sara Miljković iz Požarevca nije se bavila nijednim sportom, niti je isti interesovao. Sestra četiri brata, osvajala je svoje „mesto pod Suncem“ tako što se tukla. Svakog dana. Bile su to bezazlene tuče sa braćom, koji su možda i krivci što danas imaju sestru šampiona koja je već tri godine za redom državna prvakinja. Sara Miljković osvojila je i Evropsko juniorsko prvenstvo i nekoliko Evropskih kupova.

„Oduvek sam volela da se tučem, i u osnovnoj školi. Odrasla sam sa četiri brata, došla da treniram i shvatila sam u jednom trenutku da je to baš sport za mene. Prvo moje takmičenje bilo je 2018. godine u Beogradskoj ligi. Tada sam imala svoj prvi meč. Osvojila sam Beogradsko prvenstvo u low kick-u, u disciplini K1.“

Na pitanje da li je osvojila sve što je htela, Sara iskreno kaže da joj je neostvarena želja da postane svetska prvakinja i učešće na Olimpijadi koja bi trebalo da se održi 2024. godine.

Za svoj dosadašnji uspeh, kako kaže, može da zahvali najviše treneru Nikoli Markoviću tvrdeći da ona ne bi bila ono što je danas da nije bilo njega.

Kada su pripreme za takmičenja u toku, trenira se dva puta dnevno. To podrazumeva i sat vremena trčanja pre svakog treninga. Trči se od 5 do 7 km. Sledi preskakanje vijače, rad na vreći, fokuserima ili sparing.

Kada je mentalna priprema u pitanju, Sara Miljković kaže da su mentalna snaga i psihička stabilnost najvažniji:

„Jer, u trenutku kad osetiš da ne možeš, tad najviše treba da daš od sebe. Ja sam to naučila od svog trenera koji je uvek bio uz mene u trenutku kad ja posustanem i imam taj osećaj nestabilnosti. Uvek je bio tu da me psihički pogura i da mi bude podstrek da mogu da nastavim dalje. Jer, posle, na primer, dve nedelje svakodnevnog treniranja ujutru i uveče, organizam posustaje. Pada imunitet i od razmišljanja o meču a i od teških treninga. Onda vam stvarno treba neko ko će vam dati podršku.

I moja porodica je uvek bila uz mene. „, kaže Sara Miljković.

Nikad nije kasno da postanete šampion. Sara je počela da trenira tek sa 18 godina, a sada u klubu borilačkih sportova postoje deca sa 12 ili 13 godina koja uspešno treniraju i bore se. Najmlađi član kluba ima 7 godina.

Za kraj našeg razgovora, Sara Miljković poručuje da nijedan uspeh nije daleko i da je dostižan.