KLEOPATRA I deo

Najfatalnija žena u istoriji

1. deo – Kleopatra + Cezar

Kleopatra je rođena 69 g. p. n. e. u Aleksandriji. Pripadala je dinastiji Ptolomejida, što znači da je bila grčkog porekla jer je njen predak, Ptolomej, bio jedan od vojskovođa Aleksandra Makedonskog i posle njegove smrti i rasparčavanja ogromne države, dobio na upravu Egipat. Kleopatra je bila drugi ženski faraon u istoriji Egipta dugoj više hiljada godina, ali i poslednji…

Posle 300 godina vladavine njene porodice, Kleopatra je bila prva koja je govorila egipatskim jezikom, a ne grčkim. Prihvatila je i egipatske bogove i običaje i bila je pravi patriota, kako bismo to danas rekli.

Mnogi je smatraju najlepšom ženom sveta svih vremena. U to ne možemo da budemo sigurni, ali su je savremenici, definitivno, opisivali kao lepoticu. Međutim, njoj lepota sigurno nije bila najjači adut. Zavela je dva najmoćnija čoveka na svetu svog vremena koji su zbog te ljubavi izgubili glave. A mogli su da imaju sto takvih lepotica bez ikakve obaveze. Ali ne, Gaj Julije Cezar i, posle njega, Marko Antonije su se upustili u avanturu zvanu „ljubav sa Kleopatrom“ i zbog nje izgubili sve što su pre toga stekli.

Kod egipatskih faraona je bila uobičajena pojava da brat i sestra postanu muž i žena. Tako se 18-ogodišnja Kleopatra, koja je i sama poticala iz takvog, incesoidnog braka, udala za svog 12-ogodišnjeg brata, Ptolomeja XIII. Ubrzo se brak raspao, a oboje su očekivali podršku Gaja Julija Cezara, koji je upravo pobedio u građanskom ratu svoga zeta Gneja Pompeja. Poraženi je pobegao u Egipat, ali ga je Ptolomej XIII pogubio u želji da se dodvori Cezaru. Međutim, to je imalo kontraproduktivan efekat jer je Cezar pobesneo kad je saznao za to. Iako mu je Pompej bio politički protivnik, ipak je bio rimski konzul i udovac Cezarove ćerke Julije, koju su obojica veoma voleli (jedan kao otac, drugi kao muž) do njene smrti na porođaju.

Lukava Kleopatra je to iskoristila i pridobila moćnog saveznika na neobičan način: njene sluge su donele Cezaru na poklon persijski tepih. Kada su ga razmotali, iz njega je iskočila egipatska kraljica. Ne znamo šta su te noći radili njih dvoje, ali je devet meseci kasnije Kleopatra rodila sina Ptolomeja Cezara, zvanog Cezarion (mali Cezar).

Uz pomoć rimske vojske, Ptolomej XIII je poražen, ali Cezar nije pripoio Egipat Rimu, već je na njegov presto doveo svoju trideset godina mlađu ljubavnicu, što je bio koban potez. Time je sebi stvorio puno neprijatelja u Senatu.

Drugi koban potez je je bio dovođenje Kleopatre u Rim, kojim je Cezar javno priznao njihovu vezu, iako je već bio u braku. Za većinu Rimljana, Kleopatra je bila strankinja i nedostojna upravljanja najvećim carstvom na svetu. Sve je to dodatno podgrevalo napetu političku situaciju i dovelo do zavere grupe senatora, koji su sa 23 uboda nožem ubili Cezara. Među zaverenicima je bio i Brut, koga je Cezar puno voleo, pa su mu poslednje reči, navodno, bile: „Zar i ti, sine Brute“, što je i danas rečenica kojom se označava izdaja od strane drage osobe. Realno gledano, verovatno su Cezarove poslednje reči bile: „aaaaaaaaaaahhhhh“, ali ovo prvo je ovekovečio Šekspir u slavnoj drami pa je, nekako, dramatičnije.

Ucveljena Kleopatra se vratila u Egipat sa Cezarionom i kovala planove kako da svog sina dovede na čelo Rima.

Par godina posle atentata svi zaverenici su bili pobijeni. Cezar je za života za naslednika odredio svog sestrića, Oktavijana Avgusta. Njemu je na crtu stao Marko Antonije, Cezarov najbolji general.