Oni su stvarali našu varoš (4)
Nadam se da svi znamo kako su tri temelja društva porodica, država i religija. Država se posebno starala za stvaranje kadrova koji će se baviti zdravljem. Bilo je to vreme kada su titule kao što su lekar, učitelj i sveštenik bili nešto nedodirljivo, poslednja brana i savet, ako bi u porodici nešto krenulo kako ne treba. Zahvaljujući pobedničkom statusu, Srbi su mogli da se sa značajnim olakšicama školuju u inostranstvu; stoga diplome sa grbom Graca, Beča, Rima, Pešte, Aberystwita u Velsu, Londona, Edinburga, Praga nisu bile retkost, ali ni česte, bez obzira na to što zdravstvenog osoblja nije bilo mnogo. Njihova imena predstavljala su u ovom gradu neku vrstu ikona i malo ko bi se usudio da se požali na trud lekara ili da ih ogovara kako su ovakvi ili onakvi. Uostalom, sve do sredine šezdesetih godina svaki sedmi građanin naše zemlje bio je nepismen, a mnogi su “spasonosne“ lekove tražili i kod vračara. Sada najpre pogledaju na “Guglu“, pa idu kod lekara. Mogu zamisliti kako se oseća lekar kad mu takav pacijent uđe na vrata, ali to je posebna priča.
U Požarevcu je bilo ukupno 23 lekara. Veći broj njih imao i privatnu praksu, ali nije to morao da krije. Zašto ću ih navesti? Zato što neka od tih prezimena i dalje postoje u esnafu, čuvajući porodičnu tradiciju. Evo tih imena:
- Aranđel Aranđelović, upravnik Doma narodnog zdravlja.
- Branislav Stefanović.
- Bogdan Lazarević.
- Vojislav Popović.
- Vojislav Dulić.
- Vukota Božović (odselio se pred rat za Beograd, specijalista za nervne bolesti).
- Gojko Davidović.
- Dragoljub Janković.
- Dušan Nestorović, lekar Udružene opštine.
- Dimitrije Belosavić, ginekolog Banovinske bolnice.
- Jelenena Vučićević-Banković.
- Jovanka Davidović.
- Konstantin Testorides, lekar ekspoziture okr. ureda.
- Jovan Milojković.
- Milutin Obradović.
- Milivoje D. Stanković.
- Momčilo Nenadović, sreski san. lekar.
- Nada Rutar, sekundar, lekar Banovinske bolnice.
- Petar Jakovljević.
- Stevan Milosavljević.
- Sofija Lešević ( na njenom letnjikovcu održan je prvi okružni sastanak komunista posle početka okupacije, poznati “Sojin salaš“).
- Dr Stevan Pešić, Banovinska bolnica.
Naravno, kada završite kod lekara, uzmete recept i odete u jednu od pet apoteka. Njih su držali:
- Dragoslav Dušmanić.
- Mita Stanisavljević.
- Nemanja Ristić.
- Sava Mumsdžić.
- Sveta Kuzmanović.
Ako nekog zaboli zub, tu su bili dentisti Živko Ianović, Ilario Rutar i Jelena Stojanović-Rutar.
S obzirom na to da je Požarevac poljoprivredni kraj i da je imao više hiljada grla, posebno radnih konja, u gradu su delovala samo dva veterinara – Dragutin Nališ i Slavko Lajtner. Garnizon je imao svoju veterinarsku službu.
Zato je babica bilo više. To su bile Desanka Lukić, Desanka Janković, Zora Marković, Natalija Stojić, Stana Ugričić (sve diplomirane) i Olga Dževelikides.
Većina stanovništva nije imala tekuću vodu niti kućni toalet, pa su u Jug Bogdanovoj ulici (stari mlin Čečelskog) i u Domu narodnog zdravlja bila dva javna kupatila. Kupatilo u Jug Bogdanovoj ulici (i sada ga tako zovu stariji Požarevljani), radilo je do sredine šezdesetih godina. Požarevac je velikim korcima kretao ka napretku, tako da je u gradu bilo čak devet rentgen aparata. Njih su posedovali Banovinska bolnica, Jovan Milojković, Milutin Obradović, Petar Jakovljević, Stevan Milosavljević, Sanatorijum Dr Popovića, Dr Bogdan Lazarević, Momčilo Nenavodić i MIlivoje Stanković.
Posebnu priču posvetiću dr Nikoli Hadži Nikoliću, svetskoj pojavi naše male varoši, nezaobilaznom enciklopedijskom imenu, jer je to svakako zaslužio.Po nekadašnjem pravopisu pisano je Hadži Nikola Nikolić, ali i tadašnji i sadašnji pravopis dozvoljavali su i do dozvoljavaju da čovek piše svoje ime i prezime onako kako on misli da treba.
Bez brige za zdravlje nije se mogla razvijati industrija, pa ćemo u sledećem nastavku upoznati se s tim ko je obezbeđivao i kako je platni promet funkcionisao i činio da ovaj grad bude bogatiji i bolji za život, privlačeći masovno došljake iz siromašnih, južnih krajeva.
U sledećem nastavku: “Para vrti…“
Tekstove objavljujemo utorkom.
Napomena: za neke nazive korišćena je tadašnja leksika. Na snimku je jedan od prvih (možda i prvi) foto-zapis Požarevca iz aviona. Više ljudi svojata ovu fotografiju, no ja ću se ovom prilikom zahvaliti Draganu Šaleru, pasioniranom ljubitelju i znalcu ove oblasti i, kao i uvek, našem Istorijskom arhivu.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
