Kolonija veza u Kučevu - „DIPLOMATSKI DAN KOLONIJE ŠTAMPUJIT VEZA KUČEVO“

NALED i krovna asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije Etno mreža u partnerstvu sa Opštinom Kučevo i Turističkom organizacijom Kučevo, uz podršku kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Ambasade Kanade, sa zadovoljstvom vas pozivaju da u četvrtak, 30. maj posetite Kučevo, kada će biti organizovan:

„DIPLOMATSKI DAN KOLONIJE ŠTAMPUJIT VEZA KUČEVO“

Kolonija veza u Kučevu оkupiće žene, majstore tehnike dekorativnog veza štampujit, koju neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji. Tehnika izrade ovog raskošnog veza je prepoznata i krajem prošle godine upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

U sklopu Diplomatskog dana, obratiće se:

Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost
Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora
Džajlz Norman, ambasador Kanade
Tamara Vučić, supruga predsednika Republike Srbije
dr Ivan Rajičić, narodni poslanik

Etno mreža organizuje kolonije starih zanata, kao jednog od načina da se čuvari kulturnog nasleđa promovišu i ekonomski osnaže. Do sada je organizovala više od 20 zanatskih kolonija u sedam gradova. Svaka kolonija nudila je program kurseva, koji su predstavljali jedinstvenu priliku za zanatlije da unapređuju svoje veštine kroz predavanja renomiranih etnologa i dizajnera, ali i da se takmiče u izradi visokokvalitetnih komada sa tradicionalnim motivima.

KUČEVO – Magija istočne Srbije

U vreme vladavine Rimljana, mesto se zvalo Guduskum i predstavljalo je važan rudarski centar, da bi mu Sloveni kasnije promenili ime u Kučevo. Smešteno je u plodnoj kotlini gde se sreću obronci Zviških i Homoljskih planina, ekološka brana ovog mesta. Reka Pek, koja teče kroz Kučevo jedna je od najzlatonosnijih reka Evrope i zaštitni znak grada.

Eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana – posebno u periodu vladavine cara Hadrijana (II vek nove ere), da bi je u Srednjem veku nastavili srpski kraljevi. Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska. Početkom 1930. u selu Neresnica, akcionarsko preduzeće u kojem je Kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik, planiralo je intenzivnu eksploataciju zlata i postavilo je na Peku najveći bager, po veličini drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji. Radi nadgledanja radova i odmora, kralj je planirao da češće dolazi u ovaj kraj i odlučeno je da se izgradi letnjikovac u kojem bi kraljevska porodica odsedala tokom boravka u Neresnici. Gigantski bager je proradio 12. oktobra 1934. samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Tokom decenija rada, iz Peka je izvadio više od 7t čistog zlata, oko 25-32kg mesečno, sve do sredine 1955. kad je prodat u staro gvožđe.

U drugoj polovini XX veka, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska tradicionalnim načinom, gotovo potpuno zamrla. U poslednje vreme, za ručno ispiranje zlata tradicionalnim načinom na Peku, raste interesovanje, kod zaljubljenika u prirodu i stare zanate. Letnjikovac u Neresnici smešten u živopisnom podnožju Homoljskih planina i reka, traži investitora da mu vrati kraljevski sjaj. U tom kraju je na par stotina metara od zlatnog Peka, 2022. iznikla i savremena punionica gazirane vode ”Rosa Homolje”.

U Kučevu se nalaze i ostaci jedinstvenog arheometalurškog centra iz rimskog doba, Kraku Lu Jordan, koji je od sredine III do kraja IV veka n.e. davao veliki ekonomski značaj regionu u službi metalurgije zlata, srebra, bakra i gvožđa. Nalazište je danas spomenik kulture od posebnog značaja u domenu istorije metalurgije, jedan od retkih u Evropi.

U rodnom mestu Đorđa Marjanovića i Stevana Raičkovića, se u slavu tradicije, običaja i kulture Homolja, od 1968. bez prekida održava jedinstvena nacionalna smotra izvornog stvaralaštva istočne Srbije, “Homoljski motivi” čiju simboliku je svojim opusom slavio i poznati kučevački slikar Dragan Kecman. Mesto Rabrovo je domaćin pozorišnih svečanosti ”Žanki u čast“u spomen na našu legendarnu glumicu, Živanu Žanku Stokić. Tokom manifestacije, Rabrovo postaje prestonica srpskog glumišta i nesvakidašnja scena za predstave naših najuglednijih pozorišta.

Avanturu i mistiku ovog kraja čuvaju meštani i netaknuta priroda Homolja, njeni vodopadi, vrela i speleološki dragulji – Ravništarka, Ceremošnja, Dubočka i Ševička pećina. Na 20km od Kučeva se nalazi i čudotvorni manastir Tumane, mesto hodočašća i jedan od najposećenijih manastira u Srbiji. Med, sir, kačamak i jagnjetina u Homolju imaju sasvim poseban ukus zbog pašnjaka i šuma bagrema, koji svoje kvalitete crpu iz zlatonosnog Peka i obronaka Homoljskih planina. Autentični proizvodi ovog kraja i razvoj turizma privlače ulaganja i povratak dijaspore u rodno Homolje.

Poportal