"Kontoarist" Požarevac - (NE)POSLOVANJE RENT-A-CAR I TURISTIČKIH AGENCIJA U DOBA KORONE

Ova godina je poslovno poražavajuća za rent-a-car i turističke agencije. Prosto, ništa im nije išlo na ruku. Korona je „pokosila“ prihode i samo poslovanje i dovela ih na rub egzistencije. I to na duže vreme.

„Rent-a-car je doživeo totalni fijasko jer nije bilo naših ljudi iz inostranstva ni u jednom delu godine tako da je promet manji za više od 70%. Iako smo imali zaključene spoljnotrgovinske poslove gde smo trebali da iznajmljujemo vozila za remont termoelektrana u Nemačkoj, to nije realizovano. Radnici su bili kovid pozitivni, pa je i to doprinelo da posao stane. Sve to je uzrokovalo da u ovom trenutku više od 70% voznog parka nije registrovano, da smo za više od polovine voznog parka vratili registarske tablice.

Od države smo primili pomoć u vidu tri minimalna lična dohotka i dva puta po polovinu, dok u ovoj poslednjoj preraspodeli, bez obzira što se bavimo delatnostima koje su navedene, nismo dobili nikakvu pomoć jer nam nije osnovna šifra delatnosti ni ugostiteljstvo, ni rent-a-car, ni turizam. S tim što je nejasno kako nas SOKOJ i OFPS nađu kao ugostitelje na svakoj destinaciji, dok država to ne može. Ko je registrovan kao pretežna šifra delatnosti – trgovina pre 15-20 godina nije primila pomoć.

S druge strane, Požarevac ima nerealno visoke zakupe lokala. Mi se nalazimo u zakupu dva gradska lokala. I pored nekoliko molbi i bivšem i sadašnjem gradonačelniku i veću, nije došlo do smanjenja. Smatramo da bi takav gest „povukao“ da i poslodavci snize cenu zakupa lokala i donekle doprinesu poboljšanju bilo kakve ekonomske situacije u gradu i spreče otpuštanje radnika koje će biti neminovno od Nove godine.

Cvećara „Exkluziv“ koja posluje u našem sastavu ove godine gotovo da nije uopšte radila jer u opštoj besparici narod nije spreman da odvoji novac osim u smrtnim slučajevima i rođenja deteta. Sve ostalo stoji. Ta event industrija je gotovo na izdisaju jer ne radi od prošle godine od oktobra. Ako se izračuna da jedna veća svadba u Stigu košta 20 000 evra i da ih ima 10 za vikend, to znači da su 200 000 evra otrgnuti iz jednog ciklusa potrošnje. Tu su oni koji prodaju piće, prasiće i jagnjad, predjela, restorani, muzičari, fotografi, šminkeri. Svi su stradali u tom lancu.

Grad gubi oko 3 miliona evra cirkularnog novca samo što se tiče slavlja. Toliki je gubitak i u opštinama Petrovac na Mlavi i Veliko Gradište koji su po slavljima karakteristični. Znači, ceo Braničevski okrug ostao je bez 10 miliona evra koji se vrti u toj event industriji. I to je nenadoknadiv gubitak u narednom periodu.

Jasno je da su na snazi epidemiološke mere i da je situacija takva da nije smelo da dođe do tih veselja, ali mora da se nađe način kako da se tim ljudima pomogne da bi se sačuvali za naredni period.“, kaže vlasnik „Konto arist“ agencije koja se bavi rent-a-car poslovima, turistička je agencija i posluje u sferi dekorisanja proslava.

Svadbe su tradicija Stiškog kraja. I uvek će ih biti. U bilo kom obimu. Da li će imati ko da ih organizuje, ostaje znak pitanja.

Turistička agencija „Konto arist“ takođe nije gotovo uopšte poslovala, ističe Bogdanović:

„I ono malo provizije moralo je da se vrati. Bavimo se subagenturom, živimo od provizija velikih agencija. Ova godina za tu delatnost nije postojala.“

Bogdanović vidi rešenje u smanjenju nameta privatnicima koji su finansijski stradali u ovoj krizi:

„Cene zakupa moraju da padnu. Komunalne usluge su, interesantno, veće za poslovni prostor nego za privatni i posle 20 godina. Kao da postoji neka razlika u smeću. Cena bi trebala biti ista. „Parking servis“ je uredno naplaćivao svoje karte.

Očekujemo da država zaboravi na doprinose koji su preneti za narednu godinu. To je tek mač sa dve oštrice koji nas čeka i to niko neće moći da isplati. Ako je cilj da sačuvamo radnike, videćete kada prođete kroz grad da je svaki drugi lokal prazan. Ne postoji niko ko će doći u grad osim neke banke ili kladionice.

Dopustili smo podzakonskim aktima Vlade da rade samo Lidl i Rodić koji u svom prodajnom asortimanu imaju smo 30% zastupljenosti prehrane. Ostalo je roba široke potrošnje. Suludo je da se prodaju gume u Tempu, a da neko kome je to osnovna delatnost nema puno radno vreme.

Kapital koji je stečen u gradu stečen je moratorijumima na kredite u TEKO-u jer su faktički oni jedini kupci u gradu.

Kada je potrošač stekao naviku da po inerciji ide u npr. Lidl, neće nikad da se vrati u centar grada. Moja predviđanja su da će ovaj grad u narednih godinu dana biti ono što su pre desetak godina bili Majdanpek i Bor. Biće „promaja“. Gajićemo pečurke u lokalima.

Ljudi koji su zaposleni u Kostolcu imaju daleko veća primanja u odnosu na ostatak grada. Tamo ima 4500 radnika, od toga 1500 samo dolazi na posao. U svakoj vlasti je ista priča. Svako će radije da lepi plakate za 80 000 dinara nego da radi ovde za 30 000 dinara. Jedna trećina radnika tamo radi u nenormalnim uslovima, ali ima i onih koji šetaju šolje i dva papira ceo dan. Ne znaju zašto su došli. A svako ko misli da privatan hleb lak, 1200 dinara ga košta da otvori firmu, napravi pečat i otvori to sve. Da napravi za sebe i za druge i da dokaže da vredi. Dolazimo u nenormalnost da privatnici gledaju da uglave svoju decu u državna jasla. Državne firme primaju radnike sa diplomama privatnih fakulteta, a da privatnici traže isključivo državne diplome. To je apsurd u Srbiji.“