Lepica Stanišić je rođena sestra poznatog pesnika Srboljuba Mitića iz Crljenca.
Rođena je 1930. godine u Crljencu. Kao i brat, volela je poeziju i bavila se pisanjem poezije i proze. Prve književne radove objavljivala je u Zadruzi, Braničevu, Stigu….Upisala je književnost u Beogradu. Kao studentkinja književnosti, upoznala je studenta medicine Božidara Stanišića iz sela Strelac u podnožju Stare planine – kasnije poznatog kao dr. Boža iz Umke. Brak su sklopili 10. avgusta 1952. godine, a već sledeće dobili sina Dragana.
Lepica je prekinula studije, ali se do kraja života bavila književnošću. Objavila je knjige „Otvorena vrata“ u izdanju Braničeva iz Požarevca i dr.
U knjizi Predeli poezije stiških pesnika, koju je priredio njen brat Srboljub Mitić, objavljeni su njeni poetski radovi od kojih izdvajamo:
NA OBALI REKE
Vrati mi prsten ribo
Naučiću te da govoriš
Najrumenije reči na svetu
Da se diviš vodenom bilju
I pticama u letu
Daću ti delić svog srca
Da otopiš led kada se reka zamrzne
I naučiću te da voliš.
Ribo vrati mi prsten
Ako mi ne vratiš
Moje će uspomene utrobu da ti spale.
OTIDE ČOVEK VRATI SE SAMO SENKA
Prijatelju
Nešto se dogodičo
Prijatelju
Prazan si i pust
Siv kao grana gola.
A onog dana
Stajasmo licem u lice
Oči u oči
Lepi i jaki
Šta se dogodi to
Prijatelju.
Autor Zorka Stojanović
Foto: Biblioteka SRBOLjUB MITIĆ Malo Crniće
