Gledali ste taj film svakako? Živko Nikolić ga je radio bez ikakve namere da pravi kultni film, pa ipak ga je napravio. Međutim, ovde neće biti reči o tom filmu o drugom. Taj drugi, s vremena na vreme, provlačim kroz moje misli kao lepši i manje zaboravni deo moje mladosti. No, pre toga, da vidimo odakle nam dolazi ta reč. Veliki rečnik Matice srpske kaže – porok:1. mana karaktera ili ponašanja. 2. nemoralan život, razvrat. U šta sam se ja upustio… U staroslovenskom je to bila opsadna mašina za razvaljivanje zidova (!). Crkveno-slovenski jezik svedoči da je porok – prezir, sramota, ismevanje, nedostatak, Ahilova peta, nemoral, patos…Hm. Porok je u slovenskim jezicima dugo korišćen za nešto “što je dostojno poricanja“. Eto ti sad! Interesantno je da nijedan rečnik ne nabraja poroke kao takve, već ih podrazumeva (nešto kao sedam smrtnih grehova). E, kad je tako, ja ću ovoj listi poroka dodati porok koje sam ja nabolje zapamtio.
Zahvaljujući Slaviši Joviću – Lešiju, koji mi je s druge strane Zemljine kugle, s Novog Zelanda, dostavio ove podatke, uspeo sam da rekonstruišem pojavu mog najomiljenijeg poroka. Mnogo mi je pomogao i moj Troša, dopunjujući ovaj mozaik unikatnim slikama i podacima. Naravno, reč je o “Poroku“, avangardnoj autorskoj rok grupi iz Požarevca koja je iskoristila igru rečima i od sintagme požarevački rok skovala akronim “Porok“ i ponela to ime. Ovo je priča koja je dobrim delom našla svoje mesto u knjizi “Ukoričena muzika“, a zasnovana je na sećanjima članova grupe i mojim. Nije sve nastalo preko noći. Osnovu za “Porok“ činila je grupa “Delta 4“ osnovana u gimnaziji. U grupi su bili Aca Miljković – Fantom (gitara), Dragan Mišić (bas), Milan Lazić (bubnjevi) i Lešijev brat Bobi (vokal). Vežbali su u sali gimnazije svaki dan i bili vrlo uvežbani. O stvaralaštvu, putu ove grupe i svom mestu u požarevačkom rokenrolu Bojan Jović – Leši piše sledeće:
“Aca je bio vrlo dobar. Svirao je neku dobru kopiju “Les Paula“ ukIjučenu u “Marshal“ od 100V. Vrlo lepo i moćno. Za Mišu se sećam da je svirao “Jolana“ bas u obliku “Gibson 335“ gitare sa masom neke dugmadi po sebi utaknutog u ko zna kakvo pojačalo. Laza je imao “Takton bubnjeve“. Bobi je pevao i svirao ritam gitaru. Bila je to akustična “Melodija” sa nekim sklepanim magnetom. Svirali su uglavnom po školama i nastupili na majskom uranku, ali bez Laze, te je Bobi pevao i lupao bubanj na toj svirci. Prvi put su stvarno nastupili na već pomenutom Majskom uranku u sastavu Goja, Gane, Mikica, Troša i Sale. Zvuk je bio očajan, ali su ga dobro isprašili. “Porok“ se tokom svog postojanja svake godine vraćao uranku. Nedugo posle ovoga “Poroku“ se pridružio Srle a Goja i Gane su zamenjeni Matom, koji je već tada bio vrlo iskusan posto je proveo vreme sa Begom u grupi “Duševno Stanje“. Grupa je postala popularna. Srle je bio vrlo interaktivan i animiran pevač. Publika je to volela. Svirali su svuda u gradu, škole, mesne zajednice , a i po selima u okolini. Uskoro im se pridruzio Ivan a ubrzo i ja, da sviram udaraljke. U to vreme je porok počeo da piše svoje pesme. Gostovali smo na javnim RTB snimanjima. Nažalost Srle nije imao istrajnost u svojoj podanosti svirci, te nas je uskoro napustio, a za njim je otišao i Sale bubnjar. Bend je nastavio da postoji u novom sastavu: Mata, Mikica, Žića, Trosa, Ivan i Leši. Svirali smo svuda po gradu, a onda otišli u vojsku. Dok sam ja bio u vojsci, bend je nastavio rad. Za mikrofon je došao Brka. Bili su dobri i aktivni. Čim sam izašao iz vojske, vratio sam se u grupu i ponovo svirao udaraljke. Tada smo ucestvovali i na Subotičkom Festivalu. Brka je opet otišao, a ja sam opet počeo da pevam. Učestvovali smo i na gitarijadi u Zaječaru, Gostovali u Makedoniji. Svirke u gradu su postale česće, posebno u hotelu “Dunav“. Porok se onda polako pretopio u grupu “Viola Dena“. Naime, “Porok“ se prvo raspao, onda je Ivan formirao drugu postavu. U grupi su pored njega bili i Pera Ridji, Mala Nataša, i inspektor Goga. Malo pomalo oni su bili zamenjeni članovima “Poroka“. Svirke u gradu, i van; dobra svirka u KST-u. Pa onda opet raspad, i konačno i poslednja postava: Boce, Ridji, Ivan i Leši. Mislim da je ta i trajala duze nego ostale.“
Tako svedoči Leši. Zašto sam fasciniran ovom grupom? Pored toga što smo se lično družili, u muzičkom smislu to je bila preteča EKV! Izuzetnog zvuka, odlični individualisti, kreativni muzičari, odlični tekstopisci. Jednostavno – avangarda! Ivan Trifunović je bio bogatstvo tog tima jer je svirao s lakoćom odlično više instrumenata. Mi, koji smo rasli uz grupe koje su bile uglavnom dobri izvođači tuđe muzike, mogli smo da se pohvalimo kako imamo jednu grupu koja je autorska u punom smislu te reči. I ne samo to; ta grupa je dala jednog predsednika opštine (koji je bio i narodni poslanik), jednog gradonačelnika, profesora doktora farmacije, doktora veterine, pravnika…Oni su me inspirisali da dizajniram plakat koji je štampan u ofsetu, tada novotariji požarevačke “Prosvete“. Posle toga sam uz pomoć mojih nerazdvojnih drugara i talentovanih grafičara Saleta Aleksandrića i Troše (Dobrice Živanovića, izvanrednog klavijaturiste) u čuvenom “podrumu“ Doma odštampao i plakat u sitoštampi na B/1 formatu. U to vreme takvi plakati i na nivou Juge su bili retkost i imali su ih samo profesionalne grupe. Jedini sačuvani primerak nalazi se u kancelariji mog kolege, komšije i prijatelja Bojana Gačevića, čiji život je takođe bio vezan za muziku i ovu ekipu.
Ni tu nije kraj…Izvesno vreme sam se vrlo aktivno bavio, u sklopu mog uredničkog posla, i organizacijom rokenrola. Mnogo grupa je prošlo kroz Centar vežbajući ili nastupajući. Imali smo čak i demo-scenu dole, u omladinskom klubu, koji svi pamte kao “Palmu“. Jednog dana su mi došli neki momci i rekli da bi hteli da sviraju na jednom od koncerata povodom početka sezone, ili tako nekako (iskreno, više se ne sećam). OK, naravno, nema problema, sviraćete. Kako se zovete? Neko od njih je odgovorio: “Porok“…Zaćutao sam za trenutak, pomislivši kako su oni pitali za dozvolu nekadašnje članove da nastave s tim imenom, međutim, nije bilo tako. Ime su izabrali iz istog razloga kao prvobitni “Porok“. Toliko je ta ideja bila dobra i očigledna, a momci su bili iskreni i na moje pitanje – da li znate da je u Požarevcu svirala grupa s tim imenom, rekli su – ne, ne znamo. Kada sam počeo da nabrajam članove, onda su se stvari nekako povezale.
Ali, ni tu nije kraj! Evo podataka iz knjige koji svedoče o žilavosti tog imena:
“PoRock“
Prva varijanta “Poroka“, koji sasvim slučajno nosi isto ime kao njihovi slavni prethodnici, pojavljuje se 1992. godine i svira u žanru roka. Članovi grupe: Aleksandar Nenadović – Nena (vokal), Zoran Paunović – Paun (solo gitara), Stefan Simeonović – Stefa (ritam gitara), Ivan Nestorov (bas) i Vlada Tacić – Tale (bubanj). U početnom sastavu je bio i Vladimir Perić na gitari. Probe su održavane u MZ “Sopot“. Bend je radio autorsku muziku za koju je tekstove pisao Aleksandar Miloradović – Sale Drimer, a u sećanju su ostale pesme : “Marame crne“ , “Đavolji grad“ i “Balada o narkomanu“. Imali su nekoliko nastupa: U holu Doma omladine Požarevac 1992. godine, u Domu omladine Kostolac i na Majskoj gitarijadi 1993. godine.
Bend koji je kasnije nosio isti naziv “PoRock“, činili su rokeri koji su nastupali od 1998. do 2000. godine. Grupu su činili: Aleksić Ivan – Aleks (solo gitara), Petrović Petar – Pera, (ritam gitara/vokal); Predrag Tušanović – Peđa (bas gitara) i Vladimir Jevremović – Vlada (bubanj). Probe su održavane u Aleksovom hodniku u Busijama. Od 2000. do 2004. grupa svira heavy metal, a dolazi i do personalnih promena: Petrović Petar – Pera je i dalje vokal, Marković Ivica – Švarci svira solo gitaru, a Radosavljević Filip – Fića ritam gitaru. Tušanović Predrag – Peđa je na bas gitari, Antonijević Dejan -Bule za bubnjevima, a Stanojević Đorđe – Đole na klavijaturama. Probe su imali kod Milana iz grupe “Raskršće“ (“Siva kuća“) u Busijama. Pod istim imenom od 2004. do 2006. grupa nastupa, ovaj put u žanru hard rock. U grupi su: Petrović Petar – Pera (vokal), Kuzović Maja (vokal), Marković Ivica – Švarc (solo/ritam gitara), Tomić Andrej takođe, Marjanović Marko (ritam gitara), Tušanović Predrag – Peđa ( bas gitara), Lazarević Miloš – Miša (klavijature) i Arsenović Danko (bubnjevi). Probe su bile kod Marka u pomoćnoj zgradi.
Poslednja verzija ove grupe nastupa ponovo u klasičnom rok maniru od 2009. do 2012. godine. Sačinjavaju je: Petrović Petar – Pera, (vokal/akustična gitara), Tomić Andrej (solo gitara), Matić Miroslav – Miki (bas gitara) i Vasiljević Dušan – Dule (bubanj). Probe su održavane kod Andreja u pomoćnoj zgradi. Nemamo podataka o nastupima i snimcima, što bi trebalo da bude svakako, s obzirom da je reč o grupi koja je relativno dugo radila. Zabeležena su, ipak, tri naslova: “Zoveš se tuga“, “Kad vetar te zove“ i “Zauvek“. Eto, to je moj porok. Nadam se da nisam jedini i da nas ima još mnogo koji pamtimo tu neverovatnu grupu i te sjajne ljude.
Fotografije iz arhive Dobrice Živanovića-Troše
U sledećem nastavku: “Ukusno…o ukusu“
Tekstove objavljujemo utorkom.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
