Da se upoznamo malo s velikima…
Jedna stara kineska izreka kaže da ne treba previše verovati starim kineskim izrekama. Međutim, jednoj staroj srpskoj izreci treba verovati jer ona kaže: uzalud je to ogovaranje za koje niko ne zna. Da ogovaranje nije rezervisano samo za alapače i tračare, svedoči nam i popularna književnost, odnosno beletristika. Tamo se tračarenje stručno naziva anegdota (od grčke reči άνέκδοτος -neobjavljen). Kratko, jezgrovito, po pravilu duhovito, ali i subjektivno opisivanje događaja vezanog za neku slavnu ličnost. Čim je subjektivno, to znači da može biti i netačno, polutačno, ali i tačno do zlobe. Na sreću, nije uvek tako. Veliki ljudi su bili i obični, svakodnevni u svom biću; išli su ulicom, odlazili na pijacu, u pozorište, družili se, ali njihovi potezi i dogodovštine stoga su imale i drugačiju dimenziju. Ovde ćemo predstaviti neke manje poznate anegdote iz života poznatih ljudi; saznaćemo nešto malo o velikima.
- Kada se Volteru, najduhovitijem i najpametnijem čoveku svog vremena, približio neumitni kraj, sveštenik ga je upitao – Odričeš li se satane? Volter je natmureno (da sveštenik ne primeti da se i tada šali) odgovorio: “Velečasni, čini mi se da nije vreme za sticanje novih neprijatelja…“.
- Pitali su našeg poznatog filosofa i teoretičara Edvarda Kardelja – koja je razlika između filosofije i dijalektike? On je protrljao naočare, vratio ih, i onda smireno i samouvereno odgovorio: “Nauka je kad čovek u mračnoj sobi zavezanih očiju hvata crnu mačku – koje nema; Dijalektika je kad čovek zavezanih očiju u toj istoj sobi traži istu mačku i ubeđuje nas da ju je uhvatio“.
- Tražio jednom Đura Jakšić od svog načelnika da mu odobri slobodan dan. Ovaj ga je pitao zbog čega mu treba samo taj jedan dan. Đura, već pomalo nakresan, odgovori nabusito: “Hoću da idem u pi.du lepu materinu, eto zato!“. Načelnik mu ne ostade dužan, nego mu odgovori, nasmejan, u jakšićevskom stilu: “E, brate, ako je tako onda ti dajem tri dana!“.
- Ušao Mika Špiljak u gradski saobraćaj da proveri kako narod poštuje bonton. Posle izvesnog vremena obratio se svom pratiocu, takođe prerušenom u civil: “Jesi li video kako mladi ne znaju bonton i ne ustupaju mesto?“. Pratilac mu odgovori: “Druže Krcune, tebi je sad baš onaj mladić ustupio mesto, a nije izašao, eno ga – vozi se stojeći“. Krcun mu na to slavodobitno poentira: “A nisi primetio da moja supruga još stoji, a?“.
- Luj XIV je voleo da piše poeziju, ali je za nju bio krajnje netalentovan. Pošto nije trpeo kritiku, ljudi su se na različite načine dovijali da mu predoče šta misle o njegovim stihovima. Tako je nekom prilikom poznati, dvorski pesnik Bualo bio zatečen pitanjem: “Ta, kako Vam se dopadaju ovi moji stihovi, sabrate po peru?“. Bualo staloženo odgovori: “Za Njegovo Veličanstvo nema nemogućeg. U glavi mu se rodila misao da napiše rđave stihove i gle čuda – on je to i uradio“.
- Bežeći iz Rusije Napoleon je stigao do reke Nijemen. Ulazeći u čamac, upitao je čamdžiju: “Jeste li već prevezli mnogo dezertera na drugu stranu?“. Čamdžija mu je spokojno odgovorio, ne prepoznavši ga: “Ne, Vi ste prvi“.
- Dojadile knjazu Milošu žalbe na nekog nadrilekara, pa naredi ga ga privedu. Miloš je lično vodio istragu pa ga je upitao: “Šta to radiš i kako lečiš narod?“. “Lekar“ skrušeno odgovori: “Gospodaru…ja ne radim ništa. Jedino, ako dođe neki seljak i požali se, ja natucam malo crnog luka i privijem tamo gde ga boli, samo to.“. Miloš klimnu glavom: “Činiš ‘voliko, ovako ćemo: pandur će sad da ti odmeri 25 batina, a ti posle natucaj malo crnog luka pa stavi tamo gde te boli.“.
- Poznatog engleskog pesnika Miltona, tvorca epa “Izgubljeni raj“ pitali su: “Možete li, tako uman, da nam objasnite zašto se kralj može krunisati i u ćetrnaestoj godini, a ženiti tek posle osamnaset?“. Miloton prisebno odgovori: “Zato što je lakše upravljati zemljom nego ženom“.
- Rešio Petar Veliki da zabrani svojoj konkubini francuske mirise. Pozvao je velikog kneza Menjšikova i upitao ga: “Šta misliš, hoće li me ona poslušati i ispoštovati ovu zabranu?“. Knez mu je oprezno odgovorio: “Vaše veličanstvo, njena daleka rođaka Eva nije poslušala kad joj je Bog zabranio da ubere jabuku, a da će Vas poslušati…“.
U sledećem nastavku: “Na ivici marice“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
