Od kada je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen, Međunarodni dan ljudskih prava nije obeležavan u situaciji sličnoj današnjoj.
Početkom godine, pandemija kovid 19 počela je da se širi planetom i ostavlja iza sebe sve veći broj zaraženih i mrtvih. U odlučnoj nameri da se pandemiji suprotstave, državne vlasti su u našoj, kao i u drugim zemljama, posegnule za ograničenjem ljudskih prava. Osim na planu ljudskih prava, posledice pandemije mogle su se pratiti i u drugim oblastima – ekonomiji, kulturi, prosveti, sportu.
Ekonomske aktivnosti su redukovane, a tamo gde je bilo moguće privatni prostor je transformisan u radni. Kulturna zbivanja, kao i prosvetne aktivnosti iz realnog prostora preselile su se u virtualni. Sportisti su se takmičili pred praznim tribinama, a pandemija menja i obrasce našeg svakodnevnog funkcionisanja.
Pandemija je kompleksan fenomen. Ona provocira državnu intervenciju, ali isto tako i našu odanost ljudskim pravima, jer građani zaslužuju da uživaju sva ljudska prava koja im pripadaju. Ustav Republike Srbije je jasan: kada se pribegava ograničavanju ljudskih prava, mora se voditi računa o suštini prava koja se ograničava, a zatim i o svrsi, prirodi i obimu ograničenja.
Sva su ova pitanja izuzetno važna, jer se na osnovu njih dokazuje i demokratska zrelost zajednice i njena privrženost univerzalnim vrednostima.
Pored ovog globalnog nivoa zaštite ljudskih prava koji se ostvaruju kroz instrumente UN za razvoj i zaštitu ljudskih prava na evropskom regionalnom nivou od naročitog je značaja Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, doneta 1950. godine koja ne samo da štiti osnovna ljudska prava i slobode već ustanovljava i mehanizam nadzora nad njihovim ostvarivanjem i zaštitom.
Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.
Ove godine Međunarodni dan ljudskih prava posvećen je obeležavanju 20 godina od osnivanja Kancelarije visokog komesara UN, 21. decembar 1993. godine. Generalna Skupština UN osnovala je ovaj organ postupajući po preporukama usvojenim na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima održanoj nešto ranije u Beču, kada je usvojena Bečka deklaracija i program akcije koji označavaju jačanje daljih napora u zaštiti i promovisanju ljudskih prava u svetu. Visoki komesar za ljudska prava deluje kao snažan autoritet i glas žrtvi,zalaže se da standardi ljudskih prava budu sprovedeni kroz programe UN kako bi mir i sigurnost, razvoj i ljudska prava kao tri najzačajnija stuba sistema UN bili međusobno povezani i usloveljeni.
U svetu je proteklih 20 godina došlo do temeljnog napretka u unapređenju prava žena, razvoja međunarodnog prava za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, zašti i promociji prava marginalizovanih grupa i mnogo veće razumevanje univerzalnosti i nedeljivosti ljudskih prava.
Kao članica Ujedinjenih nacija Republika Srbija nastoji da doprinese unapređenju tolerancije, jednakosti i ravnopravnosti i da obezbedi zaštitu ljudskih prava. „Srbija je postigla napredak u oblasti poštovanja ljudskih prava, pozitivan je znak što vlasti pristupaju pitanjima ljudskih prava na miran i pragmatičan način“, naglasila je prilikom posete Republici Srbiji juna ove godine Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pillay, navodeći da je svesna da se Srbija suočava sa izazovima koji zahtevaju značajne napore i resurse, kao recimo pitanje prava na hiljade interno raseljenih lica i izbeglica, nezaposlenih i prava manjina.
Napredak Republike Srbije na polju ljudskih prava priznat je tokom nedavnog drugog ciklusa Univerzalnog perodičnog pregleda Saveta za ljudska prava UN u januaru 2013. godine. Republika Srbija je od 67 zemalja članica Ujedinjenih nacija dobila 144 preporuke od kojih je prihvatila 139. Veliki broj dobijenih preporuka koje se odnose na zabranu diskriminacije, unapređenje položaja prava nacionalnih manjina, dece i osoba sa invaliditetom, rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja u porodici, sprečavanje trgovine ljudima Republika Srbija već sprovodi. Takođe, istakla je da u Repbulici Srbiji još uvek postoje problemi koje treba prevazići i koji se odnose na položaj Roma, osoba sa invaliditetom, novinara i branitelja ljudskih prava, izbeglica i interno raseljenih lica. Pored toga, ukazala je da treba preduzeti odgovarajuće mere u cilju garantovanja slobode okupljanja, pre svega, LGBT osoba, kao i rešavanja pitanja nasilja u porodici.
