Milivoje Stojanović – Brka
Juče je bio državni praznik. Prihvatili smo da se on kod nas nazove Dan primirja 2012. godine, 98 godina posle završetka Velikog rata, vodeći se za međunarodnom terminologijom vezanom za Veliki rat, kasnije nazvanim Prvi svetski rat. Istina je da je ovaj datum, pored drugih praznika, i kod nas između dva svetska rata proslavljan pod tim imenom. U zemljama Komonvelta obeležava se kao Dan sećanja, a u SAD kao Dan veterana. Britanci ga zovu i Dan makova, kao simbol makova koji rastu u Flandriji, gde je na poljima bitke nastradalo najviše Britanaca.
Potom se dogodio i Drugi svetski rat, kome je Veliki rat bio samo uvod. Pre bi se moglo reći da je nastupilo zatišje, a ne primirije. Nemci su bili ti koji su se primirili i smesta počeli da se pripremaju za novi sukob, otvarajući svoje pogone u neutralnim zemljama pod tuđim imenima. Drugi svetski rat nije se završio primirjem, već bezuslovnom kapitulacijom Nemačke. Dan pobede, deveti maj sada se slavi i kao Dan Evrope. Objašnjenje za to podudaranje glasi: “Dan Evrope koji se održava 9. maja svake godine slavi mir i jedinstvo u Evropi. Ovaj datum obeležava godišnjicu istorijske “Šumanove deklaracije“koja je iznela njegovu ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat među evropskim nacijama učinila nezamislivim. Šumanov predlog se smatra početkom onoga što je sada Evropska unija.“ Naravno da je bolje pomiriti se nego ratovati. Inače, Robert Šuman, čovek koji je rođenjem u Luksemburgu dobio nemačko državljanstvo, iako mu je otac bio Francuz, oslobađanjem Moseljea postao je francuski državljanin! Kao ministar inostranih poslova Francuske bio je jedan od osnivača Veća Evrope.
Lako je bilo Francuzima da se mire sa Nemcima i da pobedu sila Antante u Prvom svetskom ratu proglase primirjem. Nije njima bilo prvi put da ratuju međusobno. Kod nas to ide već malo teže. Naši neprijatelji su tokom Velikog rata činili zločine po Mačvi, a u sledećem ratu su i streljali sto za jednoga. Teško je da se primirimo kada su te istorijske činjenice u pitanju. Centralne sile su bile vojnički poražene, izgubile su neke teritorije koje su uzele u prethodnim ratovima, a pored njih i sve svoje kolonije, plaćajući ogromnu ratnu odštetu. Raspala se Austrougarska, a stvorene su Austrija, Mađarska, Čehoslovačka i Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Ukinuto je Osmansko carstvo, a na teritoriji Ruske imperije stvorene su Sovjetski Savez, Finska, Letonija, Litvanija i Poljska. Ne liči baš na primirje…
Nije ni mojim dedovima ličilo. Eto, ima nas još koji pamtimo svoje dedove iz vremena kada najveći broj Srba nije rekao neću. Jedan moj deda (po majci) prešao je Albaniju, Solunski front i zaustavio se kod Karavanki. Drugi (po ocu) preko Vladivostoka je stigao u Jugoslovensku diviziju pa je i on pod borbom domarširao do severnih granica Kraljevstva SHS…Koje je potom još dvaput menjalo ime (Kraljevina SHS, Kraljevina Jugoslavija).
Naš grad ima mnogo razloga da bude ponosan na slavne, herojske i mučeničke dane kada je za slobodu Srbije pala svaka druga muška srpska glava; gotovo trećina stanovništva podlegla je u borbi, od rana, bolesti, gladi. Požarevljani su kod Rama nekoliko dana zadržavali Makenzenove elitne trupe, dok nas Bugari nisu napali i presekli odstupnicu preko Makedonije.
Međutim, razloga za ponos ima još. Jedno od najvećih imena srpske vojske bio je Milivoje Stojanović – Brka. Rođeni Požarevljanin, pridružio se plejadi najslavnijih vojničkih imena našeg kraja kao što su Jovan Dragašević (prvi Srbin, ministar vojni), Kosta Protić, takođe ministar vojni i mnogi drugi. Kao otresit i veoma sposoban oficir vrlo brzo je napredovao, pa je svoje znanje prenosio kao načelnik pitomcima Podoficirske pešadijske škole. Kada je zatrebalo, opasao je ponovo sablju i predvodeći XII puk razbio arnautske bande omogućivši Trećoj armiji da oslobodi Kosovo.
U boj krenite junaci svi…
Moć njegovih trupa osetili su i Bugari. U Bregalničkoj bici njegovi vojnici su u neodljivim jurišima razbili bugarske formacije. Tadašnji komandant Prve armije, prestolonaslednik Aleksandar Prvi je sa svojih grudi skinuo Karađorđevu zvezdu s mačevima i okačio je na Brkine grudi. Posle Balkanskih ratova, za vreme kratkotrajnog mira, postavljen je na mesto o kome sanjaju svi oficiri – komandanta Kraljeve garde. Međutim, ratne trube su vrlo brzo zasvirale ponovo i moralo se u treći rat za kratko vreme. Hrabri Požarevljanin je smesta zatražio komandu nad borbenom jedinicom prvog stroja.
Najbolji je dobio najbolje. Čuveni Gvozdeni puk “Knez Mihailo“, sastavljen od prekaljenih Topličana iz Prokuplja i šire okoline, dobio je komandanta kakvog zaslužuje. Iako teško bolestan, videvši kriznu situaciju u Kolubarskoj bici, on je krenuo sa svojim strojem. Legenda kaže da je on prvi izgovorio komandu “Za mnom“, umesto “Napred“. U toj bici je i poginuo 21. novembra 1914. godine. Pretpostavlja se da njegovi posmrtni ostaci leže u spomen-crkvi u Lazarevcu.
Šta, međutim, ne moramo da pretpostavljamo?
Stanislav Binički, naš najveći klasični kompozitor, autor prve srpske opere “Na uranku“ (libreto je napisao Nušić), posvetio mu je jedan od najpoznatijih svetskih vojničkih marševa, legendarni “Marš na Drinu“ o kome smo već pisali, ali nije višak da se podsetimo. Nema tog Srbina kome ne zaigra srce kada čuje prve taktove ove melodije. Eto, dragi Požarevljani, ne verujem da ima nekoga ko za to ne zna, ali da spomenemo i tim povodom našeg Brku. Imao se rašta i roditi, kako se u Srbiji oduvek govorilo za ljude koji su ispunili svoj život na pravi način.
U sledećem nastavku: “Srpska aristokratija“
tekstove objavljujemo utorkom
Naslovna fotografija: Brka sa svojim štabom (fotografija iz otvorenih izvora)
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
