Fb Img 1677408687584

Milivojev šešir Dušanu Joviću, za ulogu Obrada u predstavi „Srpska drama“ Trsteničkog pozorišta

KULTURA POŽAREVAC VESTI

Završene su 19. Amaterske glumačke svečanosti „Milivojev štap i šešir“.

Žiri, koji je ove godine radio u sastavu; Ivan Vučković, glumac, Danijela Žukovski, dir. Požarevačke gimnazije i Vlada Vinkić, novinar,

dodelio je glavnu nagradu festivala, Milivojev šešir Dušanu Joviću, za ulogu Obrada u predstavi „Srpska drama“ Trsteničkog pozorišta u režiji Miloša Miloševića Šike.

Nagradu je najboljem glumcu festivala uručila direktorka Centra za kulturu Požarevac Galina Perić, koja je, potom, prigodnim govorom, proglasila festival završenim.

U čast pobednika festivala glumci OAP „Branislav Nušić“ Centra za kulturu Malo Crniće odigrali su predstavu „DR“ u režiji Nevene Rakočević.

 

Obrazloženje žirija:

19. AMATERSKE GLUMAČKE SVEČANOSTI „MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR“

Ovogodišnji selektor festivala „Milivojev štap i šešir“ kroz pet priča proveo nas je kroz strahote ratova na prostoru na kome smo predoređeni da živimo, kroz kafanu u predgrađu Beograda u kojoj mali, jedva vidljivi ljudi sanjaju goleme i nedostižne snove, kroz vreme socrealizma koji je iznedrio uspešne ljude iz redova najodanijih, kroz tragediju bogate aristokratske porodice devetanestog veka nastale iz pohlepe i prevare, sve do jedne male, radničke porodice koja u predvečerje još jedne u nizu tragedija Srba, odbacuje sve do tada negovane vrednosti zarad boljeg i lakšeg života.

Kroz ove priče, amaterski teatri su prikazali svoj talenat i umetničku snagu i inspirisano je preneli požarevačkoj publici. Uvažavajući trud talentovanih ljudi koji nakon svakodnevnih obaveza uz ljubav i posvećenost pristupaju radu na oživljavanju likova, ali i osnove pravila dramskog stvaralaštva primenjenog na pozorišnu scenu, u umetničkoj oazi u kojoj smo boravili prethodnih pet dana, u svakoj priči pronašli smo raskošan i autentičan umetnički doživljaj.

Posebno su se izdvojili:

Dušan Jović – Ćule je lagano i sigurno klesao lik Obrada Srećkovića, srpskog seljaka koji dolazeći u centar najtežih ratnih sukoba sa ciljem da poseti sina, podrži ga očinskom ljubavlju i ulije optimizam i ne sanja da je i sam ušao u košmarni san nepravde koji Srbina prati, čini se, kako je sveta i veka.

Marija Maričić kreirala je ulogu Prosjakinje, pojave koja zapravo prosi tugu, jad i bol ostalih likova, ne bi li ih ublažila, ali na njenu nesreću sve pomenuto se geometrijskom progresijom uvećava i vraća poput ubitačnog bumeranga.

Branislav Unginović, na sceni Bora šnajder, prema podređenima Bog i batina, prema nadređenima kišna glista, a prema boljima od sebe – zmija, uspeva da nam dočara razvojni put i sve transformacije ovakvog čoveka.

Nataša Ilić kroz lik Laure, uspela je da dočara „ženu guju“ koja vešto i podlo manipulišući mužem i veoma brzo čitavim okruženjem, razgrađuje porodičnu idilu, u želji za ličnim materijalnim bogatstvom.

Teodora Petrović priznanje je zaslužila prezentujući publici dve dijametralno suprotne ličnosti. Prva je Sara, devojka koja sreću prve ozbiljne ljubavi pokušava da deli sa roditeljima i babom, nesvesno ih uvodeći u zonu protivpravnih poslova kojih se prihvataju. Druga je sponzoruša Lilika čiji je životni milje okruženje žestokih momaka „s` onu stranu zakona“.

Poštovana publiko, uvaženi pozorišni poslenici grada koji neguje čak četiri festivala ove umetnosti, nadasve dragi glumci, čast da uz Štap ponosno ponese i Šešir Milivoja Živanovića dobija Dušan Jović – Ćule, na sceni srpski seljak Obrad koji je u kiši kuršuma i potrazi za sinom Milanom. Zahvaljujući nadrealnom, ali neverovatno preciznom peru Siniše Kovačevića, Obrad iz svog drvenog vojničkog kovčega uz pogaču, slaninu i rakiju, deo po deo, vadi svu patnju kroz koju je naš čovek vekovima prolazio. On nam dočarava nepravdu koja poput kletve stiže na svakom koraku, pokazuje nam hrabrost i ponos srpskog vojnika koji svaku sablju, bajonet ili vrelo olovo koje je fizički dobijao u nogu, grudi ili glavu hrabro nosi. Jović nam je lagano, strastveno i uverljivo preneo ono što svi znamo i što nas sve skupa tišti i boli; jasno, glasno, stameno i otvoreno. Svaki pokret, reč, uzdah i gromoglasna tišina kojom nas je u pojedinim segmentima „Srpske drame“ obasipao sa scene, nosili su u seni ne samo puku simboliku i dramaturško opravdanje, već i stvaralačku iskrenost i veliko srce čoveka koji dva sata živi kao Obrad Srećković u selu okićenom bogatim šljivicima, punim oborima, nepreglednom lepotom… Jedini nesklad u svemu je da prezimenu Srećković nedostaje prefiks Ne.

 

U Požarevcu, 25.februara 2023.

 

Članovi žirija:

Ivan Vučković

Danijela Žukovski

Vlada Vinkić

 

Izvor i foto Centar za kulturu Požarevac