PRVI ROĐENDAN
Prošle godine, 22. septembra, svoj virtuelni život započeo je blog “Osmatračnica“. Prvi tekst bio je “Počeci bioskopa u Požarevcu“. Ovaj, pod nazivom “moj drug Sizif“ je već 53. Eto, prolete vreme. Zagazili smo u prvu nedelju druge godine postojanja. Naravno, pre pokretanja bloga Gavra i ja smo imali kratak dogovor. Bukvalno kratak. Mislim da nije trajao više od dva-tri minuta. Vrlo lako smo se razumeli i dogovorili. On je imao svoje razloge da dobro posećen i dizajniran portal na neki način učini literarnijim kroz blog kao izrazito individualnu formu. Ni ja nisam imao ništa protiv jer su priče svuda oko nas. Nisam, dakle, brinuo za trajnost bloga. Samo se okrenite oko sebe i dobro pogledajte. Zbog toga sam i nazvao svoj blog “Osmatračnica“. Ćutim, gledam, beležim. Sve drugo je stvar tehnike, jezika i stila. Ova, 53. priča i dosadašnje postojane reakcije ohrabrile su me da nastavim.
Zašto baš Sizif da mi pravi društvo? Zašto ne neki drugi junak iz grčke ili rimske mitologije: recimo Herkules koji je očistio Augijeve štale? Možda Tezej koji je ubio Minotaurusa i uspeo da izađe iz lavirinta? Hm…prilično veliki izbor. Mogao je to da bude i Ikar jer svaki pokušaj da se nešto napiše jeste neka vrsta poletanja. Na listi užeg izbora svakako bi se našao i Duško Trifunović sa svojim stihovima “I pad je let“. A šta ćemo sa Ahilom? Svako ima svoje osetljvo mesto. Recimo, ja ne volim da izmišljam priče. A i čemu bih kad su one, kako već napisah, svuda oko nas? Osetljiv sam na izmišljotine, ali s lakoćom opraštam zaborav. Ljudi se na različite načine bore protiv toga. Pamtimo onako kako nam odgovara, potiskujući od sebe one ružne uspomene. Psiholozi to zovu retroaktivna inhibicija. A šta mislite o Pandori? Hm, lepo, ali otrcano…mada: istina je da kad otvorite tu kutiju izlete sva zla ovog sveta, ali na dnu ostane nada. Predaleko je to za mene, a i za vas. Ipak je i vama i meni najbliži Sizif. On je bio veoma lukav i varao je ljude. Loš početak za druženje. Međutim, olakšavajuća okolnost je ta što je on dobio sina još lukavijeg od sebe – Odiseja. No, ono po čemu će za sva vremena u ljudskom rodu biti poznat i cenjen je to što nikad ne odustaje, makar to bilo i po kazni. Mitologija kaže da je Sizifov posao uzaludan, besmislen posao. Međutim, solarna energija kaže da je Sizif ustvari Sunce koje se svakog dana pojavljuje na istoku, a nestaje na zapadu. I tako eonima. Slobodniji filosofi smatraju da je sizifovski posao i drugo ime stalnoj potrazi za znanjem. Eto, već mi je posle ovoga lakše. Sizifom su se bavili Homer, Kafka i mnogi drugi, a u Kraljevu je izlazio (nadam se da izlazi još uvek) odličan avangardni časopis ’’Sizif’’. Kakav bi, inače, bio kada se već tako zove. Momci su smesta shvatili šta ih čeka.
Evo mene, poučen njegovim iskustvom, da izbegnem sve zamke lukavosti, tako zavodljive i primamljive. Zakleo sam se da ću pisati istinu, istinu i samo istinu. Stavio sam ruku pri tom na flašu jogurta i na burek sa sirom kod Goranca i krenuo. Jedna priča je bila gradska, obrađujući gotovo zaboravljene teme, ljude, ulice, kafane, događaje. Druga bi bila lična, ispovedna. Treća bi bila opšteg tipa, neka neobičnost za koju se malo zna…Sve u svemu, kako se to obično kaže, za svakog ponešto.
No, ni to nije pravi odgovor zašto bih birao Sizifa za saputnika. Svi smo mi mnogo puta bili u prilici da neki posao ne dovršimo, ili da moramo krenuti iz početka. Nije lako, nije ni ohrabrujuće. Mnogi odustanu. A ima čari i u tome da pokušate ponovo. Nije sva veličina u tome koliki ste teret poneli, već koliko dugo možete da ga nosite. Pa i kada se skotrlja, idemo ponovo. Najlepši je trunutak kada prepoznate ono mesto odakle vam se prošli put skotrljao kamen, pa nastavite dalje. Sic itur ad astra – tako se ide ka zvezdama, govorio je Vergilije. U punom obliku ova izreka glasi: ’’Macte nova virtute, puer, sic itur ad astra – skupi novu snagu momče, tako se ide do zvezda’’. Dobar je taj čika Vergilije. Voleo bih da vidim kako bi se tvorac rimske poezije i “Eneida“ snašao u blogovima. Zato mislim da Sizif uopšte nije loš momak, samo su ga uhvatili na delu. Mnoge nisu, zato on umesto nas, ispašta. Evo, ja već godinu dana pokušavam da mu olakšam muke gurkajući ovaj blog priču po priču ka vama. Pozivam vas da nastavimo sizifovsko druženje…i nadam se da me nećete vratiti na početak.
U idućem nastavku: ’’Lepota poroka’’
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
