Vreme soleksa, ponija, tomosa, čezetki, java, emzejaca…
Današnjim motorašima možda ovi nazivi ne znače ništa. Odavno nisam video ništa skromnije ili jevtinije od jamahe, kavasakija, suzukija, hondе; ima tu italijanskih, pa i nemačkih mašina. Stra’ota. Kubikaže veće nego što su nekad imali fića i slične mašine. Generacije rođene prve dve decenije posle rata, uporedo sa svojim očevima stasavale su uz motore fabrika “NSU Pretis“, “Tomos“, “ČZ“, “Java“ i “MZ“, ili su vozile trofejne motore iz rata. Malo motoraša je odmah selo na 175 kubika, a ko je imao onu javu s dva auspuha od 250 kubika, ili “pandurku“ s oblim rezervoarom, taj je već bio car. Za motorima proizvodnje “BMV“, s kardanskom osovinom umesto lanca, mogli smo samo da uzdišemo. Oni najskromniji vozili su soleks, tipično francuski izum; bicikl s malim motorom koji je bio montiran na prednjem točku. Napravljen u više od osam miliona primeraka. Posle bi stigao poni ekspres, zatim APN-4, “Tomosov“ kolibri, “Javina“ babetka, poštanski tomos sa štitnicima za noge kao da je “Harli-Devidson“, onda i onaj tomos od 90 kubika; tada se prelazilo na nešto ozbiljnije. Neki su to preskočili i odmah sedali na jače motore. Koliko je ko imao para i ambicija, tako se i vozio.
Fabrike dvotočkaša u Jugi nekako su hvatale korak sa svetom. Nemački “NSU Motorverke AG“ bio je sredinom pedesetih godina najveći proizvođač motora na svetu! Veći i od velike japanske “četvorke“. Samo deset godina kasnije oni predaju kompletne pogone Sarajlijama i kreće s radom “Pretis“ (PREduzeće TIto Sarajevo). U Sloveniji “Tomos“ (TOvarna MOtornih kolesa Sežana) prelazi u Kopar, neznatno menja ime, ali skraćenica ostaje i oni počinju da proizvode licence komanije “Štajer-Dajmler-Puh“. “Unis Rog“ u Ljubljani pravi čuveni poni ekspres koji se vozio samo uz PSP, pa nije bila potrebna dozvola. Stižu i jave. One su ime dobile od skraćenice nekadašnjeg vlasnika fabrike Janečeka i prvih slova njegove firme Vanderer. Mala Čehoslovačka imala je još jednu veliku fabriku, “Češku zbrojovku Strakonjice“ koja je do 1946. proizvodila oružje, da bi se prebacila na poznate motore ČZ, popularne čezetke. Em-ze (“MZ – Motorradwerk“ Zschopau) bio je klasičan “Nemac“, ali istočni, pa se za male pare mogao kupiti dobar motor.
Jednog dana je ispred “Angroprometove“ radnje kod Muzeja osvanuo engleski norton. Mi smo ga obilazili i zagledali kao svetilište. Kada je Voja kupio hondu smesta je po njoj dobio nadimak. A kada je Biba “Struja“ jednog leta provezao gradom harli-devidson izgledalo je kao da je proletela Halajeva kometa. Bilo je to vreme skromnosti i drugarstva. Svi motoraši su se znali, odlazili na relije, razmenjivali iskustva. O tom nezaboravnom vremenu svedoče redovi jednog od veterana motoraša tog vremena Živote Božinovskog, Žike Lambre, cenjenog taksiste, iskonskog građanina, svedoka mnogih priča i doživljaja koje on u meri spomene samo u vrlo probranom društvu. Fotografije su iz njegovog albuma, a sećanje prenosim u celini.
“Šetajući se pre nekoliko dana sretnem mog dobrog druga i prijatelja Dragog Ivića, i on me zamoli da mu pronađem neku fotografiju iz prošlog života, sa požarevačkim motociklistima, ili motorašima, kako on reče i da se podetim tih imena. Znam da često piše o Požarevcu i Požarevljanima na internetu, pa se rado dohvatih zadatka. Bila je to i prilika da se vratim mislima u nezaboravne dane.
Onoliko koliko doseže moje pamćenje, a odnosi se na period od kraja šezdesetih, do tamo negde osamdesetih, vraća me u to vreme i sećanje na mladost. Pokušaću da se usredsredim na drugare sa kojima sam se vozio, išao na raznorazne skupove, relije (najznačiji je bio reli Sutjeska i naš, lokalni, Braničevo), mora i ostala putovanja. Družili smo se svakodnevno, i kada se nismo vozili. Tema su nam uvek bili motori i vožnja. Želim, najpre, da spomenem one koji su bili stariji od nas i zbog kojih smo mi maštali kao klinci da budemo jednog dana takvi, da nam se grad divi. Među njima izdvajam po sećanju (ne zamerite, ono ume da prevari) Dragišu Lazovića – Gileta, Dragana Cvejića – Cveju zvanog As, Zvonka Goleca (Zvonko ‘Drlja’), Zvonka Marjanovića, Žiku Stana (Žiku ‘Pandura’), nešto starijeg Mirka Lazića, uspešnog automobilistu… Pamtim i nadimke dva izuzetna vozača, Radeta Hrvata i Miće Dubovca, ali im se prezimena, nažalost, ne sećam.
Posle njih pristigla je moja generacija koju je spojila ljubav prema motorima i iskrenom druženju. Razlika u godinama nije bila velika, tri do četiri godine gore-dole. Smatrali smo se jednom porodicom. Unapred molim za duboko izvinjenje onima koje sam prevideo ili zaboravio. Prošlo je mnogo vremena. To su bili Draško Marković – Beli, Zoran Džudović – Džule, Vojislav Jevtić – Voja ‘Honda’, Živica Jovanović – Moca, Dragan Janković-Gula, Mali Đura (kasnije Đura Monca), Radiša Miti – Raša, Gruja, Dragan ‘Zuba’, Slaviša Petrović-Slava, Sava Jovanović, Zoran Banković-Banka, Zoran Cvetković – Amerikanac, Draško Petrić – Petra ‘Kasapin’, Joviša Jovanović, Zlatko Milovanović – Čovek, Rajče Jović – Raja, Jovica Ilić (ili Ivić) – Jova ‘Pilićar’, Miodrag Jović – Mimi…Bilo je to zaista nezaboravno vreme, nijedan put nam nije bio dug, niti bi nam motori dosadili. Život je sve to kasnije doveo na svoju meru, pa je mnogima od nas od ljubavi prema motorima ostalo sećanje i varljiva nada da ćemo još neki put sesti na njih.“
Tako se seća moj dobri Lambra, a njegovo sećanje nije jedino. Nadamo se da su svi spomenuti još uvek zaljubljeni u motore i da i oni imaju šta da izvuku iz svojih albuma i uspomena, pa očekujemo i njihov doprinos temi. Ovo je istovremeno i počast onima koji više nisu sa nama.
U sledećem nastavku: “Motoraši naše varoši 3 – leto kada sam naučio da vozim“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
