Analiza očnih testova predstavlja potencijalno jednostavan metod za procenu rizika od moždanog udara. Nedavno istraživanje je identifikovalo 29 karakterističnih promena u krvnim sudovima retine, unutrašnjeg sloja oka, koje su značajno povezane sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Međunarodni tim naučnika ističe da bi njihova tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji mogla da doprinese ranom otkrivanju problema i spašavanju života, imajući u vidu da se oko 90% moždanih udara povezuje sa modifikovljivim faktorima rizika, kao što su arterijska hipertenzija i neadekvatna ishrana.
– U kombinaciji sa demografskim podacima, novootkriveni parametri retine pokazali su sličnu prediktivnu vrednost za rizik od moždanog udara kao i tradicionalni faktori rizika, poput krvnog pritiska i holesterola – navodi se u objavljenom istraživanju.
Istraživanje se oslanja na prethodna istraživanja koja su proučavala korelaciju između očiju i mozga, odnosno kako promene u vaskularnom sistemu oka mogu ukazivati na slične promene u vaskularnom sistemu mozga.
Moždani udar je posledica poremećaja ili blokade normalnog cerebralnog protoka krvi, što dovodi do hipoksije i malnutricije moždanog tkiva.
Moždani udari su posledica poremećaja ili opstrukcije normalnog cerebralnog protoka krvi.
Analizom retinalnih snimaka, dobijenih putem mikroskopske kamere, prikupljeni su podaci od 45.161 ispitanika iz opsežne istraživačke baze podataka.
Tokom prosečnog perioda praćenja od 12,5 godina, 749 učesnika je doživelo moždani udar.
Primenom algoritma veštačke inteligencije zasnovanog na mašinskom učenju, identifikovani su konzistentni obrasci u retinalnoj vaskularizaciji kod ispitanika koji su pretrpeli moždani udar, uključujući gustinu i morfologiju krvnih sudova.
Otkriveno je 29 karakteristika krvnih sudova mrežnjače koje su povezane sa rizikom od moždanog udara.
Parametri mrežnjače koje je AI identifikovao bili su povezani sa povećanjem verovatnoće moždanog udara za 9,8–19,5 procenata, a istraživači su uspeli da povežu ova saznanja sa ranijim istraživanjima o krvnim sudovima oka i riziku od moždanog udara.
– Ovi nalazi su u skladu sa prethodnim studijama koje su pokazale povezanost sa faktorima rizika, kao što su starost, hipertenzija i ateroskleroza – navode istraživači.
– Naši nalazi sugerišu da je ova povezanost uglavnom rezultat parametara arterijske gustine. Patološki, to bi moglo biti posledica smanjenog snabdevanja kiseonikom i hranljivim materijama.
Parametri mrežnjače koje je AI identifikovao bili su povezani sa povećanjem verovatnoće moždanog udara.
Drugim rečima, problemi koji mogu uzrokovati moždane udare takođe mogu uticati na krvne sudove u očima, iako studija nije dovoljna da dokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu. Predviđanje rizika od moždanog udara je složeno, jer mnogi faktori utiču na to, od ishrane do spavanja. Iako se ne svi faktori mogu prepoznati putem očnih testova, oni mogu biti korisni u ranoj identifikaciji povećanog rizika.
Kao i kod svakog pouzdano dijagnostičkog skrininga, rano upozorenje omogućava pravovremene intervencije, što može sprečiti razvoj ozbiljnijih stanja.
– Ovaj model predstavlja praktičan i lako primenljiv način procene rizika od moždanog udara, naročito u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i sredinama sa ograničenim resursima – zaključuju istraživači.
