Sleng, zargon, šatrovački…(1)
Najpre da, po običaju, ustanovimo otkud nam ova reč i zašto se ovaj način izražavanja zove šatrovački. Reč nam je, kao i mnoge druge, stigla iz turskog koren joj je šator, šatra (çatra). Jezik kojim su se služili sitni lopovi, probisveti, skitnice. To je dugo bio kod nas i specifičan govor zanatlija (!). Mnogo kasnije, u XX veku najrašireniji način sociolingvističkog raslojavanja kod nas bio je šatrovački govor; on se uglavnom sastojao iz inverzije slogova (idem ćiku, vopi, durpan).
Pravi sleng, odnosno žargon mnogo je složeniji; to je skup reči, fraza, frazema i rečeničkih sklopova, sintagmi, kojim se ljudi sporazumevaju u svakodnevnom životu. Od svih osnovnih pravila našega jezika (bogatstvo, jasnost, ekonomičnost, lepota, kontinuitet, čistota), žargon se “opredelio“ za ekonomičnost. Sve ostalo je namerno izokrenuo. Zašto? Da bi bio razumljiv samo određenoj grupi ljudi. Kako to kod njega funkcioniše?
- Jasnost: cilj žargona je da ga razumeju ljudi koji će se na taj način izdvojiti od drugih; svaka socijalna i profesionalna grupa ima svoj žargon.
● Lepota: od žargona se ne traži da bude lep (munze, tebra, džiber, krljator) već zagonetan.
● Kontinuitet: ne postoji istinski kontinuitet. Žargon se vrlo fleksibilno menja, čak pravi i krug, vraćajući se na nekadašnja rešenja (šatrovačko izvrtanje reči – skivi, ljakse itd).
● Čistota: ne postoji, jer bi u tom slučaju žargon bio književni jezik. Žargon ima svoju entropiju i “prljavštinu“ i ne podleže normi, često ni padežu (vutra, cupi).
Ostaje ekonomičnost: sa što manje reči ostvariti komunikaciju. Evo nekih primera, pa neka vam posluže kao motiv da se setite da li ste ih i vi koristili i da ih, eventualno, dopunite jer, kako smo već naveli, ono što je u jednoj grupi jasno i popularno, u drugoj može biti sasvim nepoznato ili neupotrebljivo.
Vojnički sleng:
Bunari – čizme.
Žuti kadar – podoficiri.
Geša – general.
Žbunje – romb na reveru generala.
Kalimero – puškomitraljez.
Kalaš – automatska puška.
Ćuftara – vozilo za prevoz hrane.
Kale – kaplar, desetar.
Kruška, kašikara – ručna bomba.
Suva hrana – bojevi komplet.
Bacači – ženske grudi, itd.
Slonče – neobično ružan minibus (pogledati film Turneja).
Učenički sleng (bar dok sam ja bio profesor)
Oskar, kolac, as, kečiga, tropa – slaba ocena, jedinica.
Tuti-fruti – nema pojma, ne zna ništa (sve je pomešao).
Pet nula nula – odlični učenici.
Štreberi – takodje odlični učenici, ali oni koji uče napamet, odnosno bubaju.
Luping – izrečena glupost.
Trpopirati – ponavljati.
Sleng podzemlja
Ale, aždaja, durpan, agent, micoš, policajos, kljun, drot, kerovi – policajci.
Javna publikacija – policija u uniformi.
Soška – pasoš.
Šuške, zelje, orasi, lova, mani – pare, novac.
Pljuga – cigareta.
Zebrast – sumnjiv.
Trkeljisati – pretresati.
Izbunariti – izdžepariti.
Misirac – nož.
Marisati – krasti, ali i tući.
Utoka – pištolj.
Drukara, taster, pevač, prvi glas, montažer, cinkaroš – dojavljivač.
Šlihtara, uvlaka – poltron.
Kulturološki sleng
Jugodrp – Jugoslovensko dramsko pozorište.
Otpisani – glumci Jugodrpa koji su “hvatali“ na televizijsku slavu.
Ružičasta “kultura“ donela je i mnoštvo engleskih izraza u stilu Feme iz “Pokondirene tikve“. Sve nekako lepše izgleda kad se izgovori na engleskom: ivent, fešn, fensi, selekšn, luking, stajling, stejdž, imidž, stendap, influenserka, hajp…
U sledećem nastavku: “Mojne tebra“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
