Jeste li mi rod…
Reakcije na Đurin prerani odlazak bile su i za današnje pojmove neverovatne i masovne. Još dok su se prijatelji opraštali od njega, u 15.13 sati iz Požarevca je Đurinoj supruzi Tini (Hristini) stigao telegram. Tina je bila rođena Sremica, ali je sebe smatrala Požarevljankom. S Đurom je imala četvoro dece, ali i brojne rasprave, ispade pa i skandale. Svađali su se i mirili. Ona je sa svojim bližnjima, decom i braćom Đurinom, objavila tužnu vest.
Pored toga što su ga izneli iz kuće velikani koji u više gradova Srbije imaju ulice sa svojim imenom, od Đure se, po gotovo olujnom vremenu, oprostio najbolji govornik tog vremena. Bio je to Giga Geršić – Gliša, profesor prava na beogradskoj Velikoj školi, publicista i političar. Bilo je blizu veče kada je Đura ispraćen na poslednji počinak. Njegov odlazak je iz mnogo razloga odjeknuo Beogadom, pa i širom Srbije. Ne samo zbog prerane i nesrećne smrti, nego i stoga što je on već tada bio veliko i poštovano ime kako u poeziji, tako i u slikarstvu.
Đura je bio siromašan, ali ponosan čovek, a pri tom pomalo i hedonista (bar kad je piće u pitanju). Novac mu se nije dugo zadržavao po džepovima, pa je porodica sigurno od toga trpela. Nijedan veliki čovek, uostalom, nije bio savršen. Svi su to znali pa su se diskretno angažovali da pomognu oko troškova poslednjeg ispraćaja…A on u Srbiji nikad nije bio jevtin. Dobrovoljni prilozi pristigli su iz Beča, Osjeka, Bele Crkve, Vršca, Novog Sada, Zemuna, Karlovca, Požarevaca. Beograđani su se masovno odazvali. Na delu je bilo istinsko poštovanje i solidarnost jer su se među darodavcima nalazili lekari, ekonomi, političari, oficiri, trgovci, sveštenici, policajci, slikari…Mnoga udruženja održala su dobrotvorne priredbe u kojima su centralni deo bile besede u Đurinu čast. Novca je bilo dovoljno da se porodica snađe i ne trpi do određivanja penzije i neumitnosti da moraju živeti i snalaziti se bez svog hranitelja.
Odmah posle Đurine smrti u Beogradu osnovan je Odbor za pomoć Jakšićevoj porodici. Njegov glavni cilj je bilo izdavanje sabranih dela, čijom bi se prodajom u dužem vremenskom periodu sticala redovna i značajna novčana sredstva. U Odboru su bila velika imena: Stojan Novaković bio je predsednik, da bi kasnije to mesto usled prispelih obaveza ustupio Milanu Kujundžiću. Članovi su bili Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Dragašević, Jovan Bošković, Stevan Raičević, Gliša Geršić, Svetislav Vulović, Kosta Taušanović i Mihailo Borisavljević. Velika imena tog vremna dohvatila su se (pored svojih obaveza) obimnog posla sređivanja rukopisa, bavljenja po štamparijama, dogovora s vlasnicima knjižara i rešavanja drugih praktičnih problema, kako bi omogućili stalnu štampu i priliv sredstva. Odštampano je ukupno deset svezaka (tomova).
Tada počinje ona tamnija strana priče koja govori o našim naravima i zbog čega bi Đura, da je vaskrsao, mogao pitati svoju porodicu – jeste li mi rod…
Kada su se slegla osećanja, zaboravilo na izreku o mrtvima sve najlepše, skinula crnina i krenuli svakodnevni životni problemi, počele su da na površinu izbijaju nesuglasice, velika očekivanja, pa i skandali. Vojislav Ilić venčao se s Jakšićevom kćerkom Tijanom 1883. godine, pa nije dočekao da mu Đura bude tast. Međutim, tvrdio je da je Sveta Vulović u ime Odbora obećao da će udovici o Đurđevdanu 1884. godine isplatiti izvesnu svotu od čistog prihoda. To je trebalo da bude miraz Tijanin. Nadajući se celoj svoti ili bar akontaciji, Vojislav se spremao da otputuje u Pariz. Novac za Đurđevdan nije mogao da bude prikupljen, pa čak ni u toku godine; stoga je Vojislav, revoltiran, sve to izneo u javnost uz pomoć Tine. Čak i u tadašnje vreme sve se vrlo brzo pretvorilo u skandal jer je Tina objavila otvoreno pismo. U njemu je optužila Odbor za aljkavost, nerad i nedovoljan trud, pa čak i nestajanje sredstava! Bilo je to, bez obzira na motive, prilično ružno i ostavilo je vrlo neprijatan utisak u javnosti.
Odbor je vrlo taktično reagovao saopštenjem u “Srpskim novinama“ 13. januara 1885. godine. U izjavi je profesionalno, precizno i nesumnjivo tačno, opisano šta je i kada objavljeno, šta je još ostalo da se objavi; pri tom je izvedena u groš precizna računica prispelih i nenaplaćenih prihoda. Za razliku od Vojislava i Tine, oni su bez sujete, uz mnogo, čak previše razumevanja, pokušali i da opravdaju Tinin postupak rečima: “…Ali, u celoj ovoj stvari nije najžalosnije što se našao neko nezahvalan i nerazborit koji se baca blatom na ljude koji mu činiše i čine samo dobro…nego se nađe i redakcija koja na tako krupne reči neće da propita: šta je u stvari, pre nego što ih da u štampu“.
Pošto je cela stvar imala i sudski epilog, Odbor je čak i tada imao razumevanje za Tinu. Ona je u to vreme već uveliko inficirana tuberkulozom nasleđenom od majke, koja ju je već 1886. godine i odnela. Zbog toga je ona bila isuviše osetljiva, nervozna i jetka, pa nije prezala ni od kakvog sukoba ni sa najbližima. Bolest i smrt sina Beluša samo su potencirali njeno teško fizičko i duševno stanje..“Najzad i njen intelektualni potencijal, koji je bio ispod visokog nivoa, dopuštao je takve ispade…“. To je bila jedna od rečenica kojima je Odbor kako-tako želeo da iskaže razumevanje čak i u situaciji kada je direktno, sudski okrivljen za nešto čemu nije doprineo.
Eto, i u to vreme bilo je ljudi koji su umeli da se izdignu iznad situacije i da za svoj suparnika nađu reči razumevanja. Tina je tako potrošla još jedan od Đurinih kredita. A Đura? On traje, njemu odavno više niko ne može ništa, osim da se uveri koliko puta je bio u pravu…
U sledećem nastavku: “Proleteri svih zemalja, izvinite…“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
