U Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta rade se tri vrste analiza pomoću kojih se utvrđuje nečije poreklo, i po muškoj i po ženskoj liniji. Tako možemo da saznamo više o svojim praprecima i tome odakle su došli, ali i da li su osvajači ostavili traga u našim genima.
Na Biološkom fakultetu u Beogradu se po najnovijim metodologijama analize ipsilon hromozoma i mitohondrijalne DNK rade već dugi niz godina. Radi se o uniparentalni markerima, odnosno, preko ipsilon hromozoma prati se poreklo osoba muškog pola po muškoj liniji, a preko mitohondrijalne DNK, koju poseduju i žene i muškarci, prati se poreklo po ženskoj liniji, objašnjava docent dr Milica Keckarević Marković sa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju.
– Zbog toga što se ipsilon hromozom prenosi sa oca na sina praktično nepromenjen, tako iz generacije u generaciju predak po muškoj liniji i njegov potomak imaju praktično identičan ipsilon hromozom. On se može promeniti zahvaljujući mutacijama, ali te promene su toliko spore da se može pratiti dalje praporeklo – napominje ona.
Mitohondrijsku DNK poseduju i muškarci i žene, ali se ona prenosi samo sa majke na decu. Praćenjem sekvence mitohondrijske DNK se prati poreklo po ženskoj liniji. Ona se, takođe, ne menja značajno iz generacije u generaciju i po njoj može da se prati davno poreklo.
Analiza genoma
– Rade se i analize pojedinih delova u okviru čitavog našeg genoma i one mogu da nam kažu naše poreklo i po muškoj i po ženskoj liniji. Kakvi rezultati se mogu dobiti iz ovih analiza zavisi od toga koliko je na svetu urađeno tih referentnih genoma. U ovom trenutku moguće je na osnovu tih rezultata dobiti informaciju da li ste poreklom iz Evrope, severne ili južne Evrope, ili istočne ili zapadne, i sa kojim udelom. Da li možda imate udela neke krvi azijske ili afričke – objašnjava dr Milica Keckarević Marković.
Ovaj tip analiza genoma se u našoj zemlji ne radi komercijalno već isključivo u naučnoistraživačke svrhe i na Biološkom fakultetu se radi tek par godina, jer takav tip analiza zahteva posebnu aparaturu i posebne metodologije koje nisu bile dostupne do pre nekoliko godina.
Kuda su se kretali očevi naših očeva
– Poslednjih pet godina se prvenstveno bavimo analizama ipsilon hromozoma kako bismo pratili migracije u okviru regiona bivše Jugoslavije, odnosno kretanja srpske populacije u poslednjih nekoliko vekova – dodaje Markovićeva.
Zaključci do kojih se do danas došlo analizom ipsilon hromozoma može se utvrditi da li je neki naš muški predak na teritoriju Balkana došao, na primer, tokom naseljavanja Slovena u ranom srednjem veku ili je možda taj njegov predak već bio na teritoriji Balkana kada su Sloveni stigli.
Više na ovu temu možete pročitati OVDE.
