I na nebu i na zemlji…
Ovaj tekst posvećujem posebnoj vrsti umetnika, glumcima – amaterima. Proveo sam na sceni (kao recitator, voditelj, medijator, pa i glumac), preko pet decenija i dobro znam kakav je osećaj kada se, nekoliko sekundi pre podizanja zavese, svaki put zapitamo: “Šta nam je ovo trebalo?“. Iz nekadašnjeg Gradskog amaterskog pozorišta, sada pozorišta “Milivoje Živanović“, mnogo dragih ljudi preselilo se na nebesku scenu. Naravno da ću smesta pogrešiti počevši s nabrajanjem, ali nećete zameriti: dodajte i vi po svom sećanju; ko može da zaboravi Đoleta (Ljubišu Đokića) iz predstave “Na rubu pameti“ ili doktora Astrova iz “Ujka Vanje“? Svi se sećamo Joleta Rajkovića, otmenog glumca, koji se s puno takta i promišljenosti kretao iz uloge u ulogu, često i sam pišući drame. Preda mnom defiluju, kao i pred vama, Brana i Rače Jevremović, doktor Gavra, Radiša Arsić Karakulov, Vera Magina (tako smo je svi zvali), Paja Tomić, Tanja Dutko, Željko Karan, Branko “Carinik“, Mile Veljković, Dragiša Miletić, Sneža Gržobić, Slaviša Radovanović Car, Njule, Ninoslav, Maća, Savo Džinkić, tihi Raša Gvozdić, energični, eruptivni, a senzibilni Siniša Stanković…Bilo je tu još mnogo ljudi koji više nisu s nama, ali – ne zamerite što ovako nasumično nabrajam. Neke navodim po nadimku, neke po imenu i prezimenu. Sve će to moja dobra Vesna Rajković da ispravi i dopuni; ona je živa enciklopedija našeg pozorišta, a tu su i Raja, Zoki Živković…Ima nas koji još pamtimo sve te ljude.
Masovna scena iz predstave “Hladan tuš“
Pedeset godina svakako ne može tako lako da stane u jedan tekst, ali ne može ni da iščili iz sećanja. Previše je tu ljubavi i posvećenosti pozorištu bilo, pa su čak i naši radnici često uskakali kao statisti; na sceni smo mogli, kao glumce, da vidimo i Nešu Minkeka, Glavu, Piljeta, Smiljka, Mirka Marinkovića… Bili smo, i nadam se ostali, jedna porodica, pa smo se kao porodica smanjivali i povećavali. Prođite hodnicima Centra za kulturu: tamo su na plakatima imena koja na svoj način svedoče o istoriji našeg teatra. Ako se setite nekoga koga u ovom tekstu nema, napišite, dodaću. Svi su oni živi negde, što reče jedna stara ruska glumačka poslovica.
Raša i Siniša na probi predstave “Poziv na pogubljenje“
Njima posvećujem ovaj tekst. Ko je glumac i glumačkog roda……Trebalo bi ovo da pročita. Reč je o delu teksta Konstantina Sergejeviča Stanislavskog, tvorca čuvenog Sistema. Preveo sam ga za potrebe mojih kolega sa FDU i nekako sačuvao. Posle ovog teksta nije teško odlučiti se – biti ili ne biti – na sceni. Izdvojio sam iz obimne studije one delove koji bi svim glumcima, i amaterima i profesionalcima, mogle biti od pomoći. Pri tom sam se setio i jednog mog dragog prijatelja, prvaka Pozorišta komedije u Moskvi, profesora, koji mi je ukratko opisao svoj metod: “Kad baš nisam siguran ili se dvoumim, na prijemnom ispitu postavim jedan od dva zadatka kandidatu: da obavi telefonski razgovor, ili da odglumi pijanca. Kod telefonskog razgovora najveći broj njih ne čeka odgovor sagovornika (koji mi ne čujemo), a kao pijanci se obično krevelje. Samo oni pravi znaju za meru“. Tada sam dobio od njega ovu studiju, preveo je i najznačajnije delove postavljam ovde. Neće štetiti, a kad ne šteti, kako obično kažu, može i da koristi.
Konstantin Stanislavski : “Umetnost u životu“
Rediteljski i glumački planovi uvek su širi od naših mogućnosti i sredstava. Ustvari, šta se može uraditi bez prave umetničke tehnike, bez pravih znanja i čak bez materijala za scenografiju i kostime?
Svi, naravno, znaju naše umetničko svojstvo: ružan želi da bude lep na sceni, nizak da bude visok, trapav da bude okretan. Taj, kome nedostaju tragički ili lirski elementi, mašta o Hamletu ili o ulozi ljubavnika; prostak bi hteo da bude Don Žuan, a komedijaš kralj Lir. Pitajte amatera kakvu bi ulogu najviše hteo da igra. Vi ćete se zadiviti njegovim izborom. Ljudi uvek streme tome što im nije dato, a umetnici traže na sceni ono čega su lišeni u životu. Ali, to je opasan put i zabluda. Nerazumevanje svoje prirodne uloge i zanimanja je najjača kočnica za dalji razvoj glumca. To je ta slepa ulica kuda on odlazi na desetine godina i iz koje nema izlaza, sve dok on ne shvati svoje zablude.
Ceo taj dan mi treba da živimo ne svoj život, već život uloge, u uslovima života komada; i bez obzira šta se dešava u životu koji nas okružuje, šetamo li, beremo pečurke, plovimo li na čamcu, mi smo dužni da se rukovodimo okolnostima određenim u komadu, u zavisnosti od duševnog sklopa svakog od aktera. Teškoća takvog iskustva je u tome čto treba biti ne samo glumac, već i tumač sve novih i novih eksperimenata. Često su nedostajale reči i teme za nove eksperimente pa smo tada na minut pravili pauzu za savetovanje. Rešivši to što treba da se dogodi sa tumačima uloga u složenim sistuacijama, kakve misli, reči, dejstva i postupke treba usvojiti kako bi oni izgledali logično, mi smo se ponovo vraćali ka ulogama i produžavali naše eksperimente. Opet je bilo veoma teško, ali mi smo se navikli.
Na sceni, među prividnim stvarima i našminkanim njudima, možda i uslovnim, no u produženom stvarnom životu, ne treba igrati nepotrebno, ne treba se na silu razlikovati od stvarnog okruženja. Eto kada sam ja opet tako upečatljivo spoznao šta tačno znači osećanje za meru. Naš prorađen i obavljen posao nije dao tada očekivane rezultate, ali je u naše duše posadio seme za buduće. Nesrećni su umetnici koji ne znaju svoj fah! Kako je važno na vreme saznati svoj poziv…
U sledećem nastavku: “Požarevačka glumišta i festivali“
Naslovna fotografija: detalj iz jedne od naših najboljih predstava svih vremena, prva postavka “Ujka Vanje“.
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
