(NE)POSLOVANJE UGOSTITELJA - restoran "Vitez" Požarevac

U ponedeljak počinje isplata još jedne minimalne zarade od 30.367 dinara za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu.

„Reč je o sektorskoj podršci za 72.500 zaposlenih u turističkim agencijama, rent-a-kar firmama, ugostiteljskim objektima i hotelima. Ta dodatna finansijska podrška značiće zaposlenima u ovom sektoru koji su zbog pandemije korona virusa najviše ugroženi“, naveo je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

POPORTAL je razgovarao sa ugostiteljima Braničevskog okruga na temu da li im dosadašnje mere odgovaraju, kako trenutno posluju i šta vide kao rešenje. U narednim danima pročitajte šta smo zabeležili u razgovoru sa onima kojima je u (ne)poslovanju trenutno najteže.

Davorin Živković, vlasnik restorana „Vitez“ iz Požarevca, govorio je u ime svojih kolega:

„Mi smo faktički 15. marta svi završili što proslava kada su u pitanju sale. Posle toga smo imali samo jedan vikend kada smo mogli da radimo. Naravno, i tu su se ljudi uplašili broja gostiju koji su najavili pa nije došla ni polovina. I tad smo već uvideli da, što se tiče našeg posla da nema šanse da se nešto radi i da možemo da opstanemo. Onda smo čekali leto, kada su najavili da će temperature „oboriti“ koronu. Međutim, niti su granice otvorene, niti su došli naši ljudi koji prave velika veselja. Sezona je zapravo završena 2019. godine u novembu za naš posao. To je period kada se i inače ne radi. Dakle, ne radimo jače od godinu dana.

Način na koji sada preživljavamo je nikakav. Neke pomoći koji su davali su bile male, nikom se nije isplatilo da drži radnike. To su mahom radnici gde je 4 do 6 zaposleno, dok su ostali imali ugovor. Kako da zadržati radnika koji mesečno košta 57 hiljada dinara, a da ti država pomogne sa 30 000, a pri tom ne radimo. I na 4 radnika odlazimo mesečno u finanskijsku propast oko 100 000 svakog meseca. To je miliona dinara za deset meseci. Sa tim novcem firma će da preživi, platiće se komunalije,vodu i struju koje uredno stižu. To su veliki objekti, pa su veliki i računi.

Moje kolege su ćutale, ali je sada to dotaklo i kafiće i sve ostale. Osnovana su razna udruženja,čak sam i ja bio u nekom beogradskom. Sada se pokrenula inicijativa Zaštitnici privrednika, onda ljudi opet tu ulaze slepo.

Lično, ne verujem u tu priču o pomoći jer se tu pravi razdor. Najave, na primer, da će pomoći ugostiteljima, a ne frizerima. Jednostavno mislim da su svi pogođeni. I muzičari, dekorateri, saloni venčanica, igraonice, restorani i kafići. Obišao sam kolege koji rade kao ja. Oni ne rade dnevnu varijantu sa hranom, pa sam obišao one koji to rade. Oni su svi pred zatvaranje.

Ja mislim da ćemo posle nove godine imati dva restorana otvorena preko dana u Požarevcu. To je njihovo izjašnjavanje, ali i sami vidite da uđete u restoran i nema nikog. A kada nema ljudi- nema ni kvaliteta. Ako radiš jedan posao, moraš imati dobar obrt. Ne verujem da su oni krivi, ali kad nemaš obrt, hrana se baca.

Moramo da se spremimo tek za 2022. godinu. Dok se sprovede vakcinacija… to je daleka budućnost. Dokle god je maska na licu, a biće ih i na otvorenom, od našeg posla nema ništa. Pitanje je ko će da izdrži taj period. Najteže je ljudima koji su u zakupu. Oni koji su izdali prostor, bili su humani pa su tri ili pet meseci izašli u susret. Ali ako to traje tri godine, naravno , doći će mnogi do suda. Jer i taj čovek živi od toga.

Ne vidim rešenje što se tiče države. Za moj fah bukvalno nam nikako nisu pomogli. Razmišljao sam kako će ti ljudi opstati na tržištu. Nekom mere odgovaraju, drugom ne. Zamrzavanje kredita nisam koristio niti bih ikad ušao u kredit. Plaćanje penzionog i socijalnog će nas opet sačekati. Nama odlaganje ništa ne znači. Krenulo je da se radi, sve se zaboravi za mesec dana, a kada otvoriš poštansko sanduče puno je svega i svačega. Lično, mala privreda je na pomolu. Neću da umešam politiku, ali oni to nama sasvim drugačije predstavljaju na televiziji. Da smo u porastu. Više ne znam o čemu pričaju. A verovatno to pričaju za nas „nerazumne“ ljude koji to ne možemo da pratimo. I nije naš posao da to pratimo.

Gledam druge zemlje, oni su to rešavali sasvim drugačijim ciframa. Uradila se dobra procena ko je koliko pogođen. Postoje trgovinski lanci koji su ogromni i nisu nimalo stradali. U redu bi bilo da je to novac dali ljudima. Uz platu – dodatak od 30 000. To je bila prva borbena linija. Narod je bio uplašen, vukli smo svi iz tih prodavnica, ustajali i bili po redovima. Ja da mogu da nađem rešenje, rekao bih, ali ga ne vidim. Ponavljam, trebala bi da se uradi procena ko je koliko izgubio i ko nestaje posle ovoga. Ako ovo traje još godinu i po dana ili ko zna koliko, mora da se uradi procena.

U Beogradu su kirije ogromne. Radi se o 2 do 3 miliona dinara, a dobili su 100 000 dinara.

Ja se bojim da je ovo atak na nas male. Nestajemo i nikad neće biti isto kao što je bilo. Strah će ostati pa će svako da kaže da će praviti sa 20 ljudi kao komšija. Čisto sumnjam da ćemo ikad da se oporavimo. Najgore što ti nisi krivac, država koja stane iza tebe ti objasni da ni ona nije kriva i onda tražimo krivca u šišmišu.

Moraju stručnjaci da urade reviziju- ko posluje a ko je zabranjen. Niko nas u gradu nije obišao. Imaš televizor ili internet, pa gledaj.

Ovim, ako si ceo život razvijao sebe kao ugostitelja, ne znaš ništa drugo da radiš. Ja ovaj posao radim 15 godina“, zaključuje Davorin Živković, vlasnik restorana „Vitez“ u Požarevcu.

U sutrašnjoj vesti, pročitajte kako razmišlja suvlasnik kafea „Grad“ iz Požarevca, Miodrag Aćim Gajić.