Ime književnice Ane Dudaš, krupnim slovima zabeleženo je u srpskoj književnosti. Njen poetski rad je prepoznatljiv i izatkan na potki mudrosti, plemenitosti i istrajnosti da pisanom rečju širi ljubav i nežnost koju oseća prema bližnjima. Poslednjih godina, poetesa Ana Dudaš se intenzivno bavi stvaralaštvom za decu, pružajući im toplinu i radost putem slikovnica sa originalnim slikama dece o kojima piše. Pisala je stihove i priče o Marku, Agapiji, Milošu, Mini, Sanji, Mileni, Teodori, Anji, Neveni, Sofiji i drugoj deci iz svoga okruženja. Iz knjiga i slikovnica (kao iz cvetne oaze u teta Aninom dvorištu) izviruju dečije glavice sjedinjene u jednu jedinu reč. Ljubav. Reč, koja kazuje nežnost, bliskost, poverenje, darežljivost, dobrotu, duhovnost, radost, krepkost…
Pred nama je nov rukopis Ane Dudaš, pod nazivom „Lirske bajke za Luku“- posvetna knjiga dečaku Luki, Višnji, Dei, Ivani, Kalini, Dominiku – deci i vaspitačima iz vrtića „Kolibri“ u rodnoj Kovačici. Inspirisana Lukinim interesovanjem za knjige, Ana niže stihove i nastaju pesme: Lukin odlazak u vrtić, Lukina poseta, Bajka o zaovačkoj šumi, Višnjina maca kaćiperka, Umiljata kuca, Luka i Dominik, Kalina traži naočare za kuče, Darovi, Lukina zabrinutost i Zalutalo pače. Luka ima samo tri godine i još ne zna vrednost i značaj knjige. Koristi ih umesto igračaka. Uvek su oko njega i to one koje predstavljaju stručnu literaturu, jer je njegova majka, Tanja, specijalista za internu medicinu. Knjiga mu je u ruci dok se igra sa drugovima i drugaricama, dok miluje psa, razgovara sa majkom, jede, spava… Ana Dudaš, daruje Luki i njegovim drugarima nežne stihove prožete edukativnim nitima, u nadi da će i kada odrastu voleti knjige, ali i blagim humorom. Pesme su pitke, rimovane, potkovane čistotom duše same pesnikinje. Prilagodljive ovom dečijem uzrastu, ali i starijima. Stihovi u ovoj knjizi obiluju stilskim figurama: komparacije dolaze do punog izražaja, ali ima i dosta metafora, epiteta čak i onomatopeja. Ilustracije ja radila autorka knjige od fotografija dece. Ispod njih su zanimljivi zapisi. Tako sliku gde Luku drži u naručju nasmejana i brižna piše: „Mama, mnogo si lepa! Ti svoje pacijente osmehom lečiš“. Izdvajaju se kratki zapisi: „Kad završim čitanje knjige, ja ću da te odvežem“ (slika sa Lukom među knjigama i vezanim psom); „Berem maline za tortu, ali više za mene (slika gde je Luka umazan od jagoda)…
Književnicu Anu Dudaš svi volimo i radujemo se njenim knjigama. Nikad umorna, uvek, nasmejana i spremna za novo stvaranje i otvaranje novih životnih vidika, putem poezije. Citatom Dostojevskog „Duša se leči, kada ste među decom“ na početku knjige, Ana nam otkriva tajnu svoje dugovečnosti. Stvaralaštvom za mlade, ulepšava detinjstva i podstiče razmišljanja o životnim saznanjima. Samim tim i sama biva radosnija i plodnija u pisanju za mlade naraštaje.
Živa i zdrava nam zauvek bila i još dugo nas iznenađivala i darivala svojim knjigama, draga naša Ana…
Autor: Zorka Stojanović
