Novogodišnji intervju sa predsednikom opštine Petrovac na Mlavi, Duškom Nedinićem, u kojem smo se dotakli najvažnijih projekata koji su rađeni u opštini, kao i onih koji tek slede, kao i o ostalim aktuelnim temama.
Prethodne dve godine bile su izazovne zbog pandemije korona virusa, šta nam možete reći o tom periodu, kako je to uticalo na rad opštinske uprave i da li je i na koji način to uticalo na neke vaše planove?
Kao što smo svi na žalost i lično osetili posledice panddemije, ona se odrazila i na rad i funkcionisanje uprave. Ako preskočimo prvu godinu pandemije, kada je sama organizacija uprave bila izmenjena, radilo se od kuće, možda možemo reći da je ova druga godina, gore posledice imala. Nekoliko važnih projekata koje smo planirali za prethodnu i ovu godinu, odloženi su. A ono što stvara dodatne probleme je situacija, koja se na svetskom nivou događa, a tiče se poskupljenja gotovo svega. Za opštinu konkretno, to znači mnogo više sredstava koje je neophodno izdvojiti za planirane projekte, dok je priliv novca ostao isti. Dakle, nalazimo se u situaciji kada je potrebno mnogo više truda, energije i umeća, najšpre da se projekti finansijski revidiraju, a zatim i da nađemo izvore finansiranja za njih. Svi smo svesni da je priorite trenutno borba protiv pandemije, na šta je dobar deo novca preusmeren i izgradnju kovid bolnica, ali prosto, to je sada naša realnost i situacija u kojoj moramo naučiti da plivamo.
Na koje projekte iz 2021. godine ste ponosni i koje bi istakli?
Pre svega bih izdvojio projekat “Izgradnja putne infrastrukture ka zimskom centru Beljanica, manastiru Manasija i banji Ždrelo na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi“ koji je obuhvatao izgradnju puta Vezičevo-Zaltovo i rekonstrukciju pešakog mosta preko Mlave u gradskom parku. Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva privrede uz učešće naše opštine. Ovo je vrlo važan projekat, koji je za cilj imao poboljšanje turističke infrastrukture, kako naše opštine, tako i opštine Despotovac. Građanima ove dve opštine u mnogome je olakšana saobraćajna komunikacija, a ujedno ovaj putni pravac predstavlja i najkraći izlaz na autoput u tom delu opštine. Svakako važan deo celokupne turističke ponude predstavlja i sam Petrovac na Mlavi, tako da smo rekonstrukcijom mosta pospešili, ne samo bezbednost, usled dotrajalosti nekadašnjeg mosta, već su i estetske karakteristike našeg grada na taj način unapređene. Zatim smo uz finansijsku pomoć Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština realizovali projekat rekonstrukcije i unapređenja funkcionalnosti osnovne škole u naselju Tabanovac. Posebno smo ponosni i na realizaciju prve faze pešačke staze Malo Laole-Banja Ždrelo-Gornjačka klisura u dužini od 2.620 metara. Projekat „Unapređenje uslova za razvoj turizma u opštini Petrovac na Mlavi“ finansiran je od strane Ministarstva privrede i opštine Petrovac na Mlavi u ukupnom iznosu od 489.494,18 evra sa PDV-om. Projekat je rađen sa ciljem unapređenja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, kojih je sve više zbog povećanog obima posetilaca „Banje Ždrelo“, smeštaj „Jenić“,, „Simonović“ i “Magnolija“, restorana na ovom potezu, ali i planinara koji posećuju planinarske staze u Ždrelu i Via feratu. Poseban cilj izgradnje ove pešačke staze je dodatna aktivacija prirodnih turističkih potencijala koje Ždrelo, kao selo u pothomolju i predvorje Gornjačke klisure poseduje. Treba spomenuti i projekat rekonstrukcije fasade zgrade opštine i zamene stolarije čija će realizacija započeti krajem ove odnosno početkom sledeće godine, na koju se čeka više od 30 godina. Bilo je i nekoliko projekata manjih vrednosti, ali ovo su oni na koje smo najponosniji.
Kao neko ko vodi lokalnu politiku, koje oblasti izdvajate kao prioritetne za razvoj opštine Petrovac na Mlavi?
Mi smo 2020. godine usvojili strateški dokument Plan razvoja opštine Petrovac na Mlavi za period 2020-2027 godina. Mi smo i do tada imali strateške dokumente, ali glavna razlika između ovoga sada i svih prethodnih je što su u njegovoj izradi učestvovali isključivo zaposleni u upravi iz različitih sektora, u saradnji i konsultaciji sa privatnim i civilnim sektorom. Ono što je ovim Planom utvrđeno kao prioritet su zaštita životne sredine i unapređenje komunalne infrastrukture, što podrazumeva mere kao što su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uspostavljanje kanalizacione mreže na teritoriji cele opštine, proširenje vodovodne mreže i izgradnja novih vodovoda koji će biti deo vodovodnog sistema… Pored toga, imamo i planirane mere u okviru društvenog razvoja i ekonomskog razvoja, kao što su na primer povećan obuhvat dece predškolskim vaspitno-obrazovnim radom izgradnjom vrtića ili uspostvaljanje kvalitetnog turističkog proizvoda i uvećanje prihoda od turizma.
Da li smatrate da je ekonomsku migraciju sa teritorije opštine Petrovac na Mlavi, u zemlje Zapadne Evrope, moguće zaustaviti i na koji način?
Sve što činimo, svaki projekat koji uradimo zapravo predstavlja pokušaj da se migracije takve vrste ublaže, ali u isto vreme i migracije ka većim gradovima u našoj državi, pa i migracije iz sela u grad. Kuću i selo ili grad u kome ste rođeni ništa ne može zameniti, ali ako u istom tom selu ili gradu nemate uslova koji odgovoraju savremnom čoveku, normalno je da ćete potražiti bolju opciju. Svakako da je dovođenje investitora i mogućnost da se mladi profesionalno ostvaruju u svom mestu, a samim tim i da budu i finansijski stabilni za zasnivanje porodica, jedan od glavnih preduslova za sprečavanje odliva stanovnika. Međutim ni to nije sasvim dovoljno. Neophodno je da mesto ima adekvatnu mogućnost za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, dobre komunalne usluge, pristup obrazovnim ustanovama, ali i da postoje i sadržaji druge vrste, da građani imaju mogućnost i da se kulturno oplemenjuju, rekreiraju i bave sportom, da mogu kvalitetno da provedu slobodno vreme. Mi kao opština spadamo u najnerazvijenije, tako da je meni i mojim saradnicima bilo prioritetno da opštinu postavimo na zdrave osnove, da najpre infrastrukturno ojačamo, a da zatim svake godine, napravimo korak napred u svakom sektoru, jer kao što sam rekao, sve je od značaja. Mislim da se za sada krećemo u dobrom pravcu. Međutim, mnogo toga ne zavisi samo od nas, već i od Republike. Za većinu projekata, nama je potrebna finansijska pomoć države, što po nekada može usporiti ili odložiti realizaciju.
Dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta je nešto što građane uvek zanima, da li postoje razgovori na ovu temu?Prostor nekadašnje kasarne prešao je u vlasništvo opštine, kakvi su planovi sa ovim prostorom?
Teško je bilo i govoriti o dovođenju investitora dok nismo dobili zemljište nekadašnje kasarne. Problem sa kojim smo se 2016. godine suočili je da opština nije imala nijedno parče zemlje, a kamo li da govorimo o nekoj parceli u okviru industrijske zone, u blizini saobraćajnice. Smatram da smo sada ipak u znatno odgovornijoj situaciji. Imamo sjajnu šansu pred nama, ali nemamo prostora za grešku, jer je pitanje iskorišćavanja tih 8ha pitanje budućnosti naše opštine. Moja ideja je da se kompleks nekadašnje kasarne iskoristi u turističke svrhe, odnosno banjski kompleks, koji bi ceo grad povukao za sobom u pravcu razvoja i stvorio mogućnosti za mnogobrojne privatne preduzetnike. Pakrenuli smo inicijativu za ispitivanje postojanja termominerlanih voda koje bi omogućile razvoj banjskog turizma kakav već postoji u Ždrelu. Ono što zasigurno znam, da ni po koju cenu neću dozvoliti parcelaciju ili prevagu pojedinačnih interesa nad javnim. Na kraju, ukoliko ne budem procenio da mogu uraditi adekvatnu stvar i iskoristiti ovu šansu za razvoj najbolje što umem, ostaviću je na realizaciju nekim budućim političkim liderima, jer ovo nije stvar oko koje treba žuriti.
Kakvi su planovi za 2022.godinu i koji su najvažniji projekti čija se realizacija očekuje tokom ove godine?
Želeo bih Vašim čitaocima da pre svega objasnim u kakvoj se situaciji nalazimo – naime, naš planirani budžet za 2022. godinu iznosi oko 980.000.000 dinara. Od toga je oko 50.000.000 planirano za investicije u saobraćajnu infrastrukturu. Svaka ostala investicija dovodi se zahvaljujući dobrim odnosima sa višim nivoima vlasti, ali je za realizaciju i tih uslovno rečeno dobijenih investicija preko javnih poziva, u čemu smo mi vrlo uspešni,potrebno naše učešće u iznosu od 10 do 50% zavisno od uslova konkursa, a za šta smo ovim budžetom opredelili 20.000.000,00. Skromni prihodi su ostali isti jer nismo želeli da stvorimo veće namete građanima i privredi u vreme krize. Smatram da smo isplanirali dobar i u meri koliko je to bilo moguće – razvojni budžet. Kada je reč o konkretnim projektima, očekujemo rekonstrukciju trećeg gradskog mosta na Mlava, imamo spreman projekat za izgradnju novog Centra za socijalni rad, a u toku je i izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju novog vrtića i rekonstrukciju bolnice. Očekuje nas i projekta izgradnje transfer stanice sa reciklažnim dvorištem, za koji je neophodno da obezbedimo učešće od 40.000.000,00 dinara. Ukoliko pogledate naš budžet za investicije i projekte i planirane projekte, shvatićete koliko je teško voditi opštinu u ovim vremenima.
Poruka za stanovnike opštine Petrovac na Mlavi za 2022. godinu?
Izražavam nadu i želju da se svima nama životi vrate u normalne okolnosti i da se što pre završi pandemija. U skladu sa tim, želim svima dobro zdravlje, mnogo uspeha na ličnom i poslovnom planu, a uz to i strpljenje koje je nekada i ključ istrajnosti ka uspehu. Želim vamda novogodišnje i božićne praznike provedete u miru, blagostanju i sreći sa vašim najbližima i najdražima.
